Svedočanstva umesto diploma

Milinko Bujišić Sve se nekako desilo u mesec dana. Nekoga su odveli u zatvor zbog sumnjivih transakcija, nekog zbog mita i korupcije, nekog zbog pripadnoosti određenim mafijama, a najviše njih zbog falsifikovanih diploma. Doduše, dosta ih ima i u bekstvu. I tako je firma ostala obezglavljena. Odnosno, ostala i bez upravnog odbora i bez menadžmenta, bez službe nabavke i službe prodaje, bez šefova proizvodnje, finansija, pravnih i opštih poslova i, uopšte, bez stručnih službi.
Sve je spalo na prostu radnu snagu, okupljenu u sindikatu, koja je morala da donese sudbonosne odluke, to jest da vidi sa kim, kako i kuda dalje, a da posao ne stane. U danonoćnim razgovorima proste radne snage vođenim u svečanoj sali preduzeća čula su se razna zanimljiva razmišljanja.
Čula su se mišljenja da su bili odaniji poslu i svojoj firmi i da su radili danonoćno, kako su umeli i znali oni koji su imali falsifikovane diplome i oni koji su krali ili se služili i drugim nezakonitim radnjama od onih za čije se diplome tvrdi da su ispravne. Možda nisu znali svoj posao, ali je sigurno da su ga radili sa voljom i to najbolje što su umeli i mogli. I nikad se od njih nije moglo čuti da nešto ne znaju. Na svako stručno pitanje oni su imali spreman odgovor koji je najčešće glasio: pametni ste ljudi i radite kako mislite da vam je najbolje.
U tim raspravama često je pominjan slučaj jedne lekarke iz njihovog grada koja je bila lepša, umiljatija i ljubaznija od svih drugih lekara zajedno, i koja je punila ambulante i bolesnim pacijentima. Još se priča da je u njeno vreme najviše ljudi tražilo lekarsku pomoć. Ona je za sve bolesti imala istu travku, sve dok je nadležni organi nisu slučajno otkrili i odveli zbog falsifikovane diplome. Ceo kraj žalio je lekarku koja je samo zato što nije imala pravu diplomu ostala bez posla, a narod bez adekvatnog lečenja.
Išlo se čak dotle da su u razgovorima u krugu preduzeća iznošene i neke stvari koje baš nisu bile za javnost.Tako, recimo, pričalo se da je bilo slučajeva da su nadležni sa falsifikovanim diplomama hapsili, privodili i sudili onima čije su diplome znatno manje falsifikovane. Na zboru je bilo i predloga da, ubuduće, kad dođu nadležni da bilo koga vode iz preduzeća, moraju da pokažu svoje diplome uz zvaničnu potvrdu da nisu falsifikovane. Jer, diploma bez potvrde o njenoj ispravnosti ne vredi ništa. Pod uslovom da i potvrda nije falsifikovana.
Branili su radnici i svoje rukovodioce i pravdali ih što su pomalo i krali, govoreći da vodenicu koja ne može da hrani miševe treba odmah zatvoriti i tvrdeći da se ne može presipati med a da se nešto ne zalepi za prste. Neko reče da zna iz iskustva da je i loše i lopovsko rukovodstvo bolje nego nikakvo.
Posle dugih i iscrpljujućih rasprava zaključeno je da se za sva radna mesta prime stručnjaci koji nemaju veze sa pravima, ekonomijom, finansijama i drugim sličnim naukama. Svi su bili za to da se na mesta pravnih i ekonomskih eksperata prime ljudi sa diplomama nuklearne fizike, molekularne biologije, genetike. Ti stručnjaci sigurno nisu falsifikovali diplome, jer se njihova zanimanja ne traže, a imaju ogromno znanje iz mnogih oblasti, pa i pomenutih.
Bilo je reči da se traže i kadrovi među penzionerima, jer su oni završili fakultete u vreme kad se za falsifikat vešalo ili dobijala doživotna robija.
Posle dugih rasprava o načinu izlaska iz krize, na zboru radnih ljudi utvrđeni su kriterijumi za konkurs koji su bili veoma strogi i do tančina pojašnjeni. Opšti uslovi predviđali su da svaki kandidat treba da je završio neke teške egzaktne nauke, da je studirao najmanje deset godina i da je svaki ispit polagao po nekoliko puta. Time će na najbolji način dokazati da nije kupovao ispite. Kandidat mora da bude iz siromašne porodice, a i sam mora biti siromašan, što znači da nije imao uslove za podmićivanje ili da nije razvio sklonst ka mitu i korupciji.