Tajkunima zbilja odzvonilo?!

Tako je, smatraju komentatori, Zlatko Lagumdžija, lider okosnice nove sarajevske kombinacije – bosanskih socijaldemokrata – koji pretenduju na multinacionalnost, sebi obezbedio podršku Radončićevog lista Dnevni avaz, najuticajnije novine u Sarajevu. Radončić se, doduše, od ovakvih insinuacija i sudski ogradio tako što je „sve svoje avaze“jula ove godine, kako kaže sarajevsko Oslobođenje, preneo na suprugu, a onda se, da uverljivost svoje političke karijere učvrsti a svaku sumnju u sukob interesa otkloni, od supruge i razveo. Jednom sam se u Beču srela sa kolegama iz Sarajeva. Od aerodroma do centra grada sam ih silila da mi listaju liste svih svojih tajkuna. Poneko sam ime i zapamtila – daleko je Bosna. Sledeće godine sam se u restoranu na vrhu Radončićevom hotela Radon Plaza pitala da li mi se to vrti u glavi ili se restoran zbilja vrti oko Sarajeva. Bio je to ipak restoran, nije moja glava.

I KOD NAS: Potpredsednik Vlade Srbije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala Aleksandar Vučić nema većinsku podršku medija. Koliko je poznato, SNS-SPS zasad ne kontrolišu nijedan veći medij. I onaj jedan koji je SNS kontrolisao, ugasio je. Sad kad je svoj aktivizam i svakodnevne pretnje koje liče na jadikovke Vučić doveo u neposrednu vezu sa tajkunima, možda mu se i posreći. Tajkuni, to su oni što svaki čas moraju da pokažu da rade šta im se prohte, a najviše od svega vole igru pravljenja vlada. I novina. I povoljne kredite Fonda za razvoj. A njih otvoreno braniti moraju samo odabrani. Vučić nije ostavio nikakvu mogućnost za sumnje i ostale omiljene kombinatorike analitičara. Kad Vučić kaže tajkuni, on misli pre svega na Miroslava Miškovića. Zato što kad se kaže vaninstitucionalna moć, svi misle na Miroslava Miškovića. Ako nije jedini, a možda nije ni najgori, ali Mišković je ključni simbol te (ekonomske) moći koja hoće da bude i politička i policijska, a da ne ide na izbore. Miškovića je sa TV-ekrana dramatično prozivao i Velja Ilić:stani malo, čoveče, kuda češ! A umislila je da mu, oslonjena na medijske i marketing moćnike iz predsedničkog kabineta, glave može doći i godinama zadužena za njegovu sliku u javnosti Milka Forcan. Sad se po gradu narod, čujem, samozastrašuje Milkinom sudbinom: Mišković iz prvog reda sluša šta nam je poručio Vladimir Putin, o čijem obaranju ruke s ruskim oligarsima su napisane studije, a Milke nema ni u bioskopu! Sad: Vučić ili Mišković, odlučite sami!

UHO: Oni koji znaju bolje, tvrde da Ivica Dačić i Aleksandar Vučić imaju razloga i da izmisle prisluškivanje Vučića, kao što je ono Tito izmislio da ga prisluškuje Aleksandar Ranković. Radi poslovičnih čistki u policiji. Ali, posle jedne svečane sednice i konferencije za štampu u Vladi Srbije, pre nekoliko godina, nestane meni mobilni telefon. Samo sam se okrenula – ode. Pomislim da mi je telefon, inače jevtin, ukrao neko od kolega, razljutim se i prijavim policiji. Kad tamo kažem gde mi je mobilni nestao, oni inspektori se okupe, zgranu se:zar u vladi krađa? Jedan kaže da će tu prijavu da fotokopira i čuva u svojoj dokumentaciji, drugi odmah udari po nama novinarima: pišemo kad neki nesrećnik ukrade čokoladu u prodavnici, e sad će oni da vide da li ćemo pisati kad otkriju ko je ukrao telefon u Vladi. Da ne dužim, tehnika je danas čudo, nađu mi telefon. Odem da uzmem, nije nikakva vrednost, ali moj je, kad tamo čeka me načelnik. Je li to moj telefon – jeste. E pa, eto, našli su ga, ali me mole da ja tu priču ne širim, nije zgodno, jeste da se to tretira kao krivično delo, ali oni bi sad morali da saslušavaju, moš misliti celu Vladu, a i onaj kod koga je telefon nađen tvrdi da ga je i sam našao… Posle čujem da mi je mobilni ukrao policajac… I šta sad misli Vučić? Njega da ne prisluškuju?!