Euforija povodom oslobađajuće presude hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, pretila je da potpuno baci u zaplećak sve ono što su u međusobnim odnosima dve zemlje postigli predsednik Hrvatske Ivo Josipović i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.
Međutim, dobro je što je ta, za jedne pozitivna, za druge negativna, euforija prošla i što se saradnja Srbije i Hrvatske ponovo podiže na viši nivo, nego što je to bio slučaj u poslednjih pola godine. Lepo je to sročio hrvatski premijer Zoran Milanović, koji je rekao da je šest meseci izgubljeno, ali da dve vlade moraju da rade na rešavanju problema iz prošlosti, ekonomski sarađuju i podržavaju jedna drugu na putu ka EU.
To je u ekskluzivnom intervjuu za Danas potvrdio i predsednik Josipović, rekavši da je sadržaj o kojem su raspravljala dva premijera na tragu politike pomirenja i dobrosusedskih odnosa, kao i da presudu hrvatskim generalima nije trebalo stavljati u kontekst međudržavnih odnosa Srbije i Hrvatske. Josipović smatra da je potrebno „politički podupirati međusobno poverenje, koje se ne gradi samo na sastancima političara ili u medijima“, kao i da treba podsticati kulturnu i sportsku razmenu, turizam, trgovinu, naučnu saradnju. U pravu je.
I bez obzira na opasku srpskog predsednika Tomislava Nikolića da je prvo trebalo da se on vidi sa Josipovićem, pa tek onda premijeri, hrvatski šef države gospodski nam je rekao da veruje da Nikolić, kao i on, želi da njihov sastanak ostvari rezultat, da ojača poverenje među narodima i državama.
Ipak, rešavanje spornih pitanja dve zemlje, kao što su kontratužbe o genocidu ili demarkacija granica, trebalo bi početi što pre, pogotovu zbog toga što Hrvatska za nekoliko meseci postaje punopravna članica EU. Uvek postoji bojazan da bi Zagreb članstvo mogao da upotrebi upravo za bilateralna pitanja, što je u praksi već potvrđeno. Hrvatski predsednik je vrlo ubedljiv kada kaže da će Hrvatska podržavati Srbiju na putu ka EU, jer je to u interesu obe zemlje i regiona, a ti interesi su, pre svega, bezbednosni i ekonomski. Nadajmo se da će tako i biti.
Francuska i Nemačka uspele su da svoje neprijateljske veze tokom istorije pomire i da veću saradnju u međunarodnim odnosima počnu potpisivanjem Jelisejskog ugovora davne 1963. Taj ugovor obavezuje sadašnje, ali i buduće vlade da ga poštuju. Kao dokaz uspešne saradnje ove dve države potvrđuje i pola veka od potpisivanja Jelisejskog ugovora, koji se obeležava baš danas. Možda bi Srbija i Hrvatska trebalo da se ugledaju baš na njih.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
