Foto: FoNet/ Nenad ĐorđevićVerujem da je Radoš LJušić u „polemici“ sa mnom na stranicama Danasa dobio ono što je tražio. Zato u najnovijem nastavku svog psovačkog štiva, u kome se cviljenje i pravdanje, po starom receptu, smenjuje sa režanjem i napadima, kaže da „stopira polemiku“.
Pa, da izvedemo najvažniji zaključak do koga smo, Radoš i ja, udruženim snagama došli. On je ne samo izdao, nego je prodao Kosovo. Trampio ga je za fotelje i pare.
Kako je i sam potvrdio, marljivo nabrajajući ono nekoliko naslova koje je o Kosovu objavio, Radoš Ljušić (kaže da je u SNS bio od 2008. do 2017), ne samo da se nigde nije suprotstavio naprednjačkoj izdaji Kosova, nego je u njoj, kao visoki funkcioner ove stranke, saučestvovao. Reći će možda da, za svoga vakta, nije bio zadužen za kosovsku problematiku?
Naravno da nije, jer se bavio direktorovanjem i zgrtanjem para. Junački je udario na Aleksandra Vučića i setio se Kosova onda kada ga je ovaj smenio sa pozicije direktora Službenog glasnika i na njegovo mesto postavio Jelenu Trivan.
Razmećući se „dobročinstvima“ kojima je darivao svoje nesrećne zemljake, LJušić pomenu i da ih je „dobrotom Dane Drašković“ smeštao u radničke barake po Ovči i Borči. Zlobnici bi rekli, naravno na osnovu pustih glasina, da je, dobrotom Dane Drašković, smestio i sebe, ali u stan u Ulici Strahinjića Bana, u elitnom delu Beograda. Ako je to tačno, onda vredi istraživati Ljušićevu bogatu karijeru iz vremena pre nego što je zaseo u fotelje…
Uprkos mojim pozivima da to učini, LJušić nije dao ni jedan jedini dokaz za svoje tvrdnje o tome da sam „udbaš“, „doušnik“, i slično. Jedino što se iz toga može zaključiti je da ovaj „istorik“ u javnost iznosi gluposti, izmišljotine i laži.
Konačno, želim da obavestim čitaoce Danasa o tome da sam došao do saznanja ko to Radošu potajno ulazi u stan i odnosi mu knjige. To su beogradski bibliotekari, koje je za svoga vakta LJušić brutalno orobio. Primera radi, samo iz biblioteke Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta sa sobom je u penziju odneo preko stotinu (100) knjiga. Većina se kod njega nalazi po nekoliko decenija. Kako čujem, bibliotekari su formirali komisije, pod okriljem mraka upadaju kod Radoša, uzimaju svoje i spremni su na sve.
Radoš Ljušić dao je sjajan primer mladim ljudima šta bi trebalo da učine ukoliko žele da upropaste svoj život i živote ljudi oko sebe.
Da zaključim ovu „polemiku“, ili „dijalog“, kako bi to Danas rekao, na prigodan način, uz poeziju. Pozdravljam Radoša Ljušića pesmom „Tužne reči za švalera“ LJubivoja Ršumovića, iz zbirke „Zov tetreba“:
Kupi platno
I napravi šator
I pokri se
Postao si mator
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
