U rangu Sartra i Levi Strosa

Pa ipak, u autentičnom teorijskom smislu, i aspektu fundamentalnog promišljanja duhovnih dimenzija teorijske ekonomske nauke, najveći klasik jeste Pol Samuelson. On bi se mogao nazvati sveukupnim duhovnim učiteljem zapadne ekonomske nauke u poslednjih šest decenija. Na neki način, on usklađuje nepomirljivost Marksovog dijalektičkog uvida u suštinu ekonomskih principa kao univerzalnih, ali u suprotnom polu i Kejnzovih dostignuća.

Pol Samuelson u stvari, predstavlja onaj teorijskomislilački nivo koji krasi ekskluzivitet ingenioznosti, i osim toga kontemplativna snaga uvida najsloženijih niti ekonomske, neuhvatljive stvarnosti kao takve. On je u svakom slučaju, ono što je retko u ekonomskoj nauci i doktrini, filozof ekonomske nauke, ali i matematički duh spekulativnih nijansiranja pojmovno hijerarhijskih struktuiranja ekonomske stvarnosti, i logiciranja ekonomske nauke u najvišem teorijskom aspektu. Tema i misija ovog metafizičkog odabranika duha samo je univerzalna, sveobuhvatna, u svakom smislu jedino njemu obznanjena, a na plećima nadnesena najviša nota ekonomsko-teorijske simfonije stvaranja i znanja.

Zato je njegova monumentalna teorijska osnova ekonomske nauke kao takve, metafizika, gnoseologija i metodologija sveukupne teorijsko-umske duhovnosti ekonomskog duha kao takvog.

Naime, u ekonomskoj doktrini, pa i visokoj teorijskoj misli, vrlo malo je istinskih matematičkih duhova, i još manje autentičnih filozofa (gore navedeni Arov, Felps i Ojmen su izuzeci). Samuelson međutim, sve premaša upravo zato što je po vokaciji filozof, po senzaciji umetnik, a po suštinskoj intelektualnoj snazi i afinitetu matematičar visokog reda.

Samo sa takvim svojstvima mogao je i uspeo je da nađe one odnose između čisto ekonomskih pojmova, profita i humanog smisla, te teorijski model cene, humanosti i optimuma proizvodnje i raspodele. Samuelson u stvari, uobičajenu pojmovnu strukturu ekonomije prevodi na teren duboke kolektivne psihologije, na ravan autentičnog filozofema ekonomske funkcionalnosti i smislenosti.

U ovom domenu je neuporediv, i pratiti njegov projekt filozofije ekonomskog kretanja Objektivnog duha, rekli bismo da pre pripada filozofima i umetnicima, pa i spekulativnim naučnicima, a mnogo manje tzv. autentičnim ekonomskim umovima.

Formalno, veličinu, u stvari neuporedivu autoritativnost i intelektualnu moralnu neprikosnovenost ovog gorostasa teorijske ekonomske nauke, pokazuje i njegova pedagoška misija. Misija koja je iznedrila gotovo sve vodeće ekonomiste savremenosti. Makar oni iz poslednje dekade, dobitnika Nobelovog priznanja za ekonomiju sa dozom najvišeg mogućeg poštovanja i auteničnom etikom, odnose se prema svom gorostasnom učitelju.

Pol Samuelson je u svakom smislu mislilac najvišeg formata, kreator i inovativni proizvođač gotovo svih teorijsko sistemskih oblika najsavremenije ekonomske nauke. On je u tom smislu strukturalista tipa Klod Levi Strosa, ali i dijalektičar spekulativne moći Sartrovog ranga. S obzirom na sveukupnu enciklopedijsku kulturu, njegova arheologija ekonomske nauke doseže do nivoa Fukoovih duhovnih uzleta. On je gnoseolog ekonomske nauke, u meri u kojoj je Karl Poper u dimenzijama logike naučnog otkrića i filozofije naučnosti. Ali je i logičar umne discipline, u aspektima briljantnih uvida svojih matematičko-logičkih uzora Kurta Gedela i Alena Tjuringa. Ako je Čomski u oblasti lingvistike našao apstraktne teoretske modele hijerarhijske strukture jezika, onda je Samuelsonu pošlo za rukom da ustroji arhitektoniku hijerarhije ekonomske pojmovne apstraktizacije.

Sve ovo Samuelsonu je moglo da pođe za rukom, u prvom redu što je tako opsežnog pogleda na svu stvarnost ekonomskog bića duhovnosti, što ume da se transcendentira spram imanentnih ekonomskih formi, i naizgled gotovo egzaktnih ekonomsko pojmovnih odnošenja. Drugim rečima, da sa distance, kao kakav šopenhauerovski intelektualni heroj, sagleda, svojim intuitivnim čulima celinu haotičnosti, ekonomskog Bića „po sebi“ kao takvog.

Ali osim ove, tzv. apstraktno spekulativne darovitosti, ovaj gigant je kao prvorazredni matematičar, a jedino u tom svojstvu, mogao je da i matematičkom elegancijom formuliše fundamentalne zakone potreba htenja, autoprofita i pohlepe. Te da besmisao same proizvodnje zarad nje kao takve, a smislenost iste tek u misiji i funkciji autentične ljudske dostojanstvenosti i tzv. kantovskog i volterovskog individualizma, izmiri na nivo humaniteta.

Ova ikona, ali i intelektualni metuzalem, predstavlja vrh ekonomskog duha koji će tek budućnost u ponovnom individualnom obliku, samo sa transcendentnim htenjem, iznova projektovati.