Uvesti vanredno stanje u pravosuđe

Evo od 2004. g. pa do danas promenismo nazive sudova od opštinskih i okružnih u osnovne i apelacione sudove, dodasmo i „viši“ sud, u Beogradu „ugasismo“ čak četiri suda.

Ostade u početku „Prvi“ osnovni sud u Ustaničkoj, po Srbiji ustanovili „sudske jedinice“, sudije su putovale po Srbiji od jedne sudske jedinice do druge sudske jedinice…

Reformisali smo procesno zakonodavstvo po evropskom da nam bude bolje, potom „ugasili“ sudske jedinice“ po Srbiji, u Beogradu vratili još dva suda…

Verujte mi na reč da ne znam više u Beogradu gde je koji sud i gde je koje tužilaštvo. Iako radim na poslovima zastupanja 40 godina u Prvom osnovnom sudu u Beogradu (u bivšoj zgradi „Aeroinženjeringa“) sudnice su označene brojevima tako da ne možete pronaći sudnicu.

Neki moderni brojevi, sada u istoj zgradi sudi i Apelacioni i Vrhovni sud, ne znam da li sudije u toj zgradi zajedno piju kafu i razmenjuju iskustva.

Ustavni sud u čijoj je nadležnosti bila ocena zakonitosti akata sada ispravlja pravosnažne odluke sudova. Ideja u reformi pravosuđa Srbije bila je da sve bude nalik, bar spolja, evropskim sudovima.

Naročito sudovima u Nemačkoj jer primećujem veliku sličnost u zgradama.

Poštujemo tuđi suverenitet više nego svoj pa iako nismo u EU u zakonu o parničnom postupku edan od osnova za ponavljanje postupka je presuda Evropskog suda.

Ali, kako doći do te presude kada se u proseku kod nas presuda donosi posle jedne decenije, a ne može se doći do evropskog suda dok se ne odluči kod Ustavnog suda koji sudi i preko pola decenije.

Međutim, u tim evropskim zemljama iz kojih od 2004. g. do danas izvlačimo sve kvalitete ne postoji višegodišnje odlučivanje u predmetima a što je slučaj kod nas. Čudno nešto.

Ako npr. pozovete na telefon Ustavni sud kako bi dobili informaciju o stanju predmeta, dobićete odgovor: „Predmet je u radu“, ali mnogo je pola decenije. Važno je da sudije tog suda imaju toge.

Čudno je i to da se kod nas duže vreme ne može rešiti ni sporazumni razvod braka, kad kažem duže vreme, mislim na nekoliko godina. Sporazumni razvod braka znači da su se supružnici o svemu dogovorili i šta to sada radi Centar za socijalni rad i sud da supružnici uprkos svom dogovoru ne mogu da se razvedu godinama.

Sada treba da prođe više meseci da Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja postupi po rešenju o izvršenju suda i javnog izvršitelja Da, to je slučaj u Beogradu.

Jasno je da je država sada najveća kočnica normalnim tokovima u pravosuđu. Građani u Srbiji pune dve decenije trpe lošu zakonodavnu aktivnost u pravosuđu, lošu izvršnu vlast u pravosuđu, nerad i javašluk u pravosuđu.

Problem je što mi sve ovo znamo ali ne umemo da izađemo iz ove situacije u koju smo uvučeni slepim implementacijama propisa spolja.

Hteli mi to da priznamo ili ne, ali je zrela situacija da se u pravosuđu Srbije uvede nešto slično vanrednom stanju.

Ne smem da kažem vanredno stanje da ne poplašim političare u Srbiji koji decenijama sede u kabinetima i u Skupštini, ne tabanaju po hodnicima sudova, ne podnose tužbe, žalbe, revizije, ne ulaze u sudnice i stvarno nemaju predstavu kakvo je zlo u pravosuđu Srbije, ali se zato stalno istrajava na implementaciji evropskog zakonodavstva.

I da navedem i ovo, kada uđem u sudnicu kod Trećeg osnovnog suda u Beogradu npr. sudnica br. 4 levo od ulaza u zgradu u ul. Tošin Bunar u Novom Beogradu, nemam gde da položim predmet jer su na stolovima stranaka položeni sudski predmeti u visini do jednog metra.

I ne samo na stolovima već uz radijatore, zidove i gde god, pa i verovatno ispod stola sudije. Najteže mi pada kada očekujem od sudije kada će da zakaže sledeće ročište, pitam: „Da li sudija može bar u roku od šest meseci“.

Odgovor je: „Nikako, samo posle osam meseci.“ Moram da ćutim, jer je prošlo suđenje bilo odloženo posle 12 meseci.

Autor je advokat iz Zemuna

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.