Veliki prebacuju teret na male

Postoji veoma razvijena predrasuda u domaćoj javnosti da je ovaj sektor „motor razvoja“, što on ni po jednom obeležju nije. Ovaj segment domaće privrede samo je manje loš od ostatka ukupno loše privrede, zahvaljujući velikom broju neefikasnih društvenih preduzeća i postojanju javnih preduzeća i državnih monopola. U drugim tranzicionim zemljama ovaj sektor je odigrao veoma važnu ulogu u privlačenju stranih investicija, primeni novih tehnologija i menadžerskih znanja.

Prva pretpostavka svake promene je ispravno sagledavanje stvarnog stanja i definisanje realno ostvarivih i efikasnih mera. U tom smislu, nije tačno da je u privatnom sektoru zaposleno 1,6 miliona odnosno da MSP zapošljavaju od tog broja čak 1,3 miliona radnika. Činjenice su drugačije: ukupan broj zaposlenih u privredi Srbije 2007. (sa zanatskim radnjama i samostalnim delatnostima) bio je 1.383.641. Kada se od tog broja oduzmu zaposleni u velikim preduzećima, stvarni broj koji zapošljavaju „pokretači privrednog razvoja“ je svega 923.641. Neko će se upitati – zar je to malo? Odgovor je jednostavan: 2003. u ovom segmentu privrede je bilo zaposleno preko milion radnika, a posle „uspešne primene“ Vladine strategije broj preduzeća i zaposlenih, umesto da raste, dramatično je pao. U privredi Srbije zaposleno je preko 90.000 radnika manje nego te godine kada je počela primena „strategije razvoja“. Zapravo, situacija je katastrofalna: umesto da „pokretači privrednog razvoja“ u Srbiji 2007. imaju 2.004.929 zaposlenih (što je bio deklarisani cilj), taj broj je minus 1.097.700 zaposlenih. O kojim i kakvim „pokretačima privrednog razvoja“ je reči ko se zapravo našao na vetrometini?

Bez obzira na rečeno, činjenica je da će mikro i mala preduzeća prva biti na udaru krize. Otežan pristup kapitalu biće još restriktivniji. Kapitalski, kadrovski i politički jača srednja i velika privatna preduzeća i do sada su teret svog poslovanja prenosila na mikro i mala preduzeća. Koristeći svoju moćniju tržišnu (i političku) poziciju, oni su svoje obaveze prema „pokretačima privrednog razvoja“ izmirivali u rokovima preko 100 dana, ostavljajući im da se kratkoročno zadužuju kod „vrlog i stabilnog“ bankarskog sektora pod vrlo nepovoljnim uslovima kako bi sačuvali kakvu-takvu likvidnost i jedva preživljavali. Ukoliko država konačno ne shvati sve opasnosti nadolazeće krize po mikro i mala preduzeća i ne preduzme efikasne mere, rizikuje da ostane bez značajnog dela „pokretača privrednog razvoja“. Da li je država za tako nešto sposobna? Sudeći po dosadašnjim merama i rezultatima svih strategija – nije! Ukida se porez na kapitalnu dobit. Ko će biti najveći dobitnici ove mere? Svi oni koji su od države dobili građevinsko zemljište bez nadoknade, koji su jevtino kupili fabrike, objekte i građevinsko zemljište – ostvariće ovom merom astronomske (neoporezovane) prihode od prodaje. Od jednog posla moći će da zarade po 100 i više miliona evra. Po tom osnovu država (budžet, građani) će ostati bez značajnih sredstava. Kakve to veze ima s „pokretačima privrednog razvoja“? Baš nikakve. Njima država neće da otpiše dugove prema javnim preduzećima, kamate i glavnice na poreze koji se „vuku“ još od Miloševićevog vremena. Tada su ih tadašnji opozicionari, a danas „demokratska“ vlast, ubeđivali da je to izraz građanske neposlušnosti, a posle 5. oktobra poslali su im račune sa zateznom kamatom. To im je došlo kao „porez na političku naivnost“ koji ovih dana dobija epilog u užurbanom utuživanju mikro i malih preduzeća za neizmirene obaveze.

Država će garantovati depozite kod banaka. Koje i čije depozite i kakve to veze ima s „pokretačima privrednog razvoja“? Ima male ili nikakve, jer se najveći broj „depozita“ mikro i malih preduzeća nalazi kod velikih, srednjih i državnih preduzeća u formi datih roba i usluga koje će im „biti plaćene“ u rokovima preko 100 dana. Ko im garantuje da će im ta sredstva biti plaćena, a ako budu – po kom kursu, ako se ima u vidu da velika, srednja i državna preduzeća ne pristaju na deviznu klauzulu kao ugovornu obavezu.

Da li postoji alternativa? Postoji veliki broj profesionalaca koji ne pristaju na političko posredovanje u svom angažmanu. Oni poseduju znanje i nisu spremni da ga arče zabadava. U Srbiji samo političari skupo naplaćuju svoje neznanje i zato ćemo se načekati da preduzetnici i mikro i mala preduzeća postanu stvarni pokretači privrednog razvoja, a političari ostanu na vetrometini.