Vežba iz energetske bezbednosti

 Jer, u pozadini rasprava o energetskoj bezbednosti provejava strahovanje da neće biti dovoljno resursa za ispunjenje globalnih energetskih potreba. Praktično, energetska bezbednost i nacionalna bezbednost su dve strane iste medalje.

Spor na relaciji Moskva – Kijev srušio je gasne domine i pretvorio se u pokaznu vežbu iz energetske bezbednosti. Paradoksalno, kriza je izbila skoro simultano s potpisom na ugovor o prodaji srpske nacionalne naftne kompanije ruskom partneru i dodatnom, tentativnom „okvirnom sporazumu“ o izgradnji dela trase gasovoda Južni tok preko teritorije Srbije, kao i skladišta gasa. Aranžman je prerano i ishitreno promovisan kao doprinos Moskve energetskoj bezbednosti Srbije. Šta zapravo znači taj naizgled rogobatan izraz, pogotovo kada se radi o nafti i gasu? U suštini, duženergetskog lanca nafte i gasa, od proizvođača, preko tranzitnih država do potrošača, on ima različito značenje. Za proizvođače, u pitanju je stabilna tražnja i povoljne cene koje opravdavaju visoke troškove istraživanja, proizvodnje i izgradnje transportne infrasturkture (naftovoda, gasovoda). Za potrošače, radi se o pouzdanom snabdevanju, po prihvatljivim cenama, dok tranzitne države računaju da im takav položaj garantuje snabdevanje i prihod od taksi na tranzit. Iako sve ukazuje da se radi o međuzavisnosti i prevashodno komercijalnom pitanju, stvarnost je mnogo kompleksnija. Nafta i gas su i (geo)politička roba. Nijedna strana u energetskoj jednačini ne želi „nebezbednost“, odnosno manjak ili višak nafte i gasa, ali ni preveliku zavisnost. Diverzifikacija je ključna reč, kako kada se radi o pravcima snabdevanja i plasmana, tako i kada su u pitanju izvori snabdevanja, odnosno kupci, za proizvođače i potrošače podjednako. Tranzitne države ljubomorno žele da očuvaju svoj posrednički, rentijerski položaj i prateći uticaj.

Zapravo, energetska bezbednost ima dve osnovne, teško odvojive, dimenzije: unutrašnju i spoljnu. Na unutrašnjem planu, energetska bezbednost se može ojačati nizom mera na planu regulacije tržišta, liberalizacije i transparentnosti. Energetska efiksnost, jednostavnije rečeno štednja, resurs je na „dohvat ruke“. Obnovljivi izvori su razvojna šansa i tehnološki izazov. Druga, spoljna dimenzija je sada u žiži pažnje. Prekid isporuka gasa je samo dodatno osvetlio činjenicu da je Srbija, kada se radi o nafti i gasu, uvozno visoko zavisna država. To bi moglo da je označi i kao potencijalno energetski „nebezbednu“ državu. Činjenice govore za sebe: uvozi se 80 odsto nafte, kao i 90 odsto gasa. Dodatno, Srbija je država bez izlaza na more, što zadatak obezbeđenja energetske bezbednosti čini složenim i zavisnim ne samo od proizvođača i tranzitnih država veći njihovih višeslojnih odnosa.

Zbog toga bi se moglo reći da spoljna dimenzija energetske bezbednosti Srbije, u najvećoj meri, počiva i zavisi od neposrednog okruženja – od suseda i regiona. Glavne resurse za jačanje spoljne dimenzije treba, u prvom koraku, upravo tu potražiti. Naftovod i gasovod koji Srbiju snabdevaju naftom i gasom dolaze iz Hrvatske, odnosno Mađarske. Najbolji pokazatelj značaja dobrosusedstva su mađarske interventne isporuke gasa koje su, iako količinski male, simbolički mnogostruko značajne. Isto važi i za iznenadni dobrodošao kontakt državnog vrha u Beogradu i Zagrebu, u vreme posustale bilaterale. Naravno, magistralni tranzitni gasovod preko Srbije bio bi veliki dobitak za energetsku bezbednost i stabilnost snabdevanja. Uostalom, kao i naftovod PEOP od Konstance, preko Srbije prema Hrvatskoj i Italiji. Međutim, u oba slučaja Srbija bi bila više tranzitna nego država potrošač, što govori da bi bila samo jedna karika u lancu, a ne neka „regionalna, geopolitička energetska sila“, kako se to pogrešno tumači i predstavlja javnosti iz pojedinih krugova. Jer, i kod energetske bezbednosti važi „bezbednosna dilema“ prema kojoj jačanje potencijala jedne strane, izaziva protivmere druge.

Drugi, prirodan i najveći predstojeći korak je integracija u Evropsku uniju, koja je većbukvalno okruženje Srbije (kao i NATO, uostalom) i proklamovani spoljnopolitički prioritet. Često se zaboravlja da je Srbija „sektorski“ većintegrisana u Energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope, čime je praktično postala deo unutrašnje energetskog tržišta Unije. Posao nije okončan: pred Beogradom je obaveza usvajanja još niza propisa i prakse koja bi našu energetiku harmonizovala sa evropskim pravnim nasleđem u ovoj oblasti. To je i obaveza prema potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Energetska zajednica prati promene u energetskoj politici Unije i upravo širi delokrug na naftu i pitanje bezbednosti snabdevanja. Bez propisa i prakse EU praktično je nemoguće očekivati jačanje energetske bezbednosti, čega nema niti ukoliko izostanu investicije u ovaj sektor. Sa aspekta investicione atraktivnosti, neophodno je da Srbija pristupi Ugovoru o energetskoj povelji. Znači, niti jedna država regiona nije sposobna da samostalno rešava ovako krupna pitanja. Ključje u regionalnoj energetskoj saradnji, s postavkom da sinergija rezultira energijom.

U Briselu je zaključeno da put do energetske bezbednosti vodi preko konsolidacije i regulacije unutrašnjeg tržišta Unije. S druge strane, koliko god problema Unija imala s formulisanjem jedinstvene spoljne energetske politike, na dnevnom redu je njeno jačanje. Uostalom, energetska saradnja je bila osnova savremene Unije, kojoj je prethodila Zajednica za ugalj i čelik. Pomenuta isporuka gasa iz Mađarske, ali i iz Nemačke i Austrije s pravom je označena kao „solidarnost EU“. Upravo to priziva Evropska komisija u nedavnom Pregledu energetske strategije u kome je, kao neposredne ciljeve, zacrtala diverzifikaciju pravaca i izvora snabdevanja Unije energijom. Za Srbiju i naš region posebno je važno insistiranje Komisije na većem broju gasnih i strujnih interkonekcija, te strateških rezervi nafte i gasa. Odgovor na rastuće potrebe za energijom (i za krizne situacije) je fleksibilnost snabdevanja i konkurentnost sa porukom „svi za jednog, jedan za sve“.

Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji