Visoko podignuta lestvica

Pre manje od nedelju dana pročitao sam da je Upravni odbor, zajedno sa zaposlenima, reagovao i tražio da ostanete na dužnosti koju ste časno obavljali sedam godina. Uzalud, a istini za volju, u slučaju UO i malo suviše out of date. Kao neko ko poznaje i voli Arhiv Beograda već više od četvrt veka i više od pola svog veka, želim ponovo lično da Vam se zahvalim za častan i posvećen rad, za elan i ljubav koje ste darovali Arhivu i svima nama koji ga poznajemo i volimo. Istini za volju, došli ste te, ako se ne varam 2002. godine u instituciju koja je trajala i preživljavala prethodnu deceniju zahvaljujući predanosti i požrtvovanju zaposlenih, meni se činilo i tih groznih devedsetih, a i sada, bezmalo svih koje ste zatekli. Divan je to narod u IAB, naročito prema budućim istraživačima, koje već u prvom kontaktu usvoji i osvoji. Kolege iz Palmira Toljatija 1 povezuju ljude istih interesovanja koji mogu jedni drugima da pomognu, često preskaču i mogućnosti i snage da olakšaju rad nama koji dolazimo sa svojim ritmovima i naravima. Vaš dolazak me obradovao ne samo zbog toga što sam uspevao letimice da pratim Vaš rad i imao sreće da nešto od toga pročitam i čujem, već i zbog toga što sam verovao da imate snage i elana da zajedno sa njima kvalitete fondova, dostupnost istraživačima i vrhunsku profesionalnost i posvećenost arhivista Beograda, a tu mislim na sve zaposlene u IAB, učinite vidljivim i prepoznatljivim znakom našeg grada. Dovođenje još ljudi koji su brzo ušli u posvećeni krug, davanje novih impulsa zatečenim pregaocima, vidljivo i javno okupljanje saradnika, a time i prijatelja kuće, otvaranje galerije, izvrsni projekti koji su rezultirali izložbama visokih metodoloških kvaliteta, praćeni publikacijama koje su kao i izložbe prestale sa raubovanom praksom pogrešnog akcentovanja ozbiljnosti i valjda željenim prizvukom askeze, što je godinama činilo i izložbe i publikacije bezličnim i dosadnim, sve to vratilo je lik divnom poslu čuvanja, obrade, tumačenja i obnarodovanja dokumenata i njihovih značenja. Tako su i arhivisti postali vidljivi. E to je ono što ste uradili, sakupili ste i organizovali svu ljubav, požrtvovanje i lepotu koja stoji u tom poslu. To što sam od 1982. godine, kada sam prvi put ušao, sreo i upoznao kod ljudi koji su radili u Istorijskom arhivu Beograda, zajedno sa svima njima učinili ste vidljivim i prepoznatljivim svima. Hvala. Visoko ste, Gospođo, podigli letvicu! A imali ste i sa kime. I to ste prepoznali. Znam da ćete sve što budete radili raditi istim kvalitetom i snagom. Pamet i hrabrost Vam valjda i neprijatelji poznaju i priznaju. Nadam se da ćete, ako odete iz Arhiva, gde god da odete naći takve saradnike. A za naše prijatelje iz Arhiva i Arhiv ne brinem, oni sve što treba imaju i u sebi i u iskustvu, znam da im ponos neće dati da stanu. Što se novog direktora tiče, želim mu dovoljno sreće i mudrosti da prepozna koliko sreće ima što je došao tu gde se našao. Upravni odbor, sa predsednicom dr Irinom Subotić na čelu, molim da pomogne novom direktoru da se uklopi i da nastavi sa organizovanjem digniteta, integriteta i kvaliteta Arhiva i arhivista Beograda. To će biti pravi način da se kaže hvala dr Branki Prpi i Timu Istorijskog Arhiva Beograda. Na kraju, ponovo i ne poslednji put, kao ljubitelj i prijatelj IAB, kažem: HVALA!

Dejan Radovanović, istoričar umetnosti