Zašto Vučić i Brnabić demantuju ono što se ne može demantovati?

Već prvih godina svog mandata odustala je od tih ciljeva i već čitavu deceniju postupa sasvim suprotno – udaljava nas od Evropske unije i ne samo da toleriše kriminal, već pliva u njemu. Iole krupniji poslovi ugovaraju se bez tendera da bi se ugrađivanjem u cene (naši putevi su duplo skuplji od skandinavskih iako se tamošnji probijaju kroz kamenite stene dok se naši mahom grade na mekom tlu) okoristila vrhuška vladajuće stranke i njoj bliski biznismeni.

Narod je, od prvobitne masovne podrške, protokom vremena sve više gubio poverenje u vlast. Da bi sprečila to osipanje podrške, vlast je napravila monolitni zaštitni kišobran: uzaptila je sve grane vlasti, stavila pod kontrolu sve državne institucije i sve medije na državnim frekvencijama.

Uprkos svemu tome, vlast je osećala da gubi podršku i na izborima je sve više primenjivala mahinacije, uključujući i fiktivne glasače. Opozicija je dokumentovano na izborima 2023. godine pokazala da su u napuštenim kućama, bez struje i vode; u ruševinama, čak i u trafostanicama, registrovane stotine glasača. I predsednik Vučić i Ana Brnabić su izjavljivali: Nijedan glas nije ukraden! To su laži neprijateljskih medija, stranih agentura!

Zašto i Vučić i Ana Brnabić demantuju ono što se ne može demantovati, što je potkrepljeno autentičnim snimcima? Da li su umno neuračunljivi ili u njihovim lažima ima nekog rezona? U pitanju je ovo drugo. Oni znaju da svi koji prate nezavisne medije znaju da ih lažu, ali njihove laži su upućene njihovoj glasačkoj masi, onima koji prate samo državne medije. Na tim medijima ništa negativno ne sme da se piše o vlasti, mora neprestano da se hvali i veliča.

Vlast nastavlja da laže po istoj matrici iako su studentska hodočašća Srbijom uzduž i popreko izbušila pseudoinformativni balon. Ako je do studentske pobune vladin zaštitni kišobran, koristeći sve represivno-manipulativne mahinacije, imao prevagu, sada je gro naroda na drugoj strani. Zašto vlast i dalje laže? Uljuljkana je činjenicom da i dalje drži pod kontrolom sve poluge vlasti i prodržavne medije, odnosno državni aparat.

Može li ta paradigma laži da funkcioniše na duži rok?

Laž ima raison d’être dok postiže cilj, dok je ciljna grupa poima kao istinu. Ako je do studentskih protesta unutrašnjost verovala tim lažima, izvesno je da više nije tako. Više (skoro) niko ne veruje u laži Vučića i njegovih epigona.

Zašto se Vučić grčevito drži stare matrice u bitno izmenjenim uslovima? Više mu nisu bitni ni pojedinačni građani ni ceo narod, bitan mu je samo državni aparat. Da bi po svaku cenu sačuvao taj režimski monolit, preti sudijama i tužiocima koji iole pokažu svoju samostalnost.

Da li je to upotreba ili zloupotreba državnog aparata? Državni aparat je pred novim izazovom. Ako je mogao dosadašnje kritičare vlasti, s obzirom na njihovu usku socijalnu bazu, da satanizuje i kažnjava, to ne samo što nije moguće sa studentima već će slepu poslušnost sve češće otkazivati i sami pripadnici državne mašinerije.

Pošto su studenti deca njihova ili njihovih rođaka i poznanika, sudije i policajci ih neće hapsiti i procesuirati! Te etikete nisu nimalo referentne, a zbog preterano blamažne i neadekvatne konotacije već su kontraproduktivne! Mogu se studenti zbog mladosti i profesori (naučnici) osporavati zbog političkog neiskustva, da imaju nerealne ili utopističke ciljeve, ali proglašavati ih lažovima i teroristima je autogol i vraća se kao bumerang.

Mogu se čelnici državnog aparata, direktori institucija i tabloidni mediji držati na uzdi zbog privilegija ili ucena zbog nečiste biografije ili neadekvatnog obrazovanja, ali većina u državnom aparatu su „obični“, nedužni činovnici i neće sprovoditi politiku zasnovanu na lažima i nečasnim premisama. A ni najveći autokrati ne mogu kazniti većinu, pogotovu zbog prelaska na zakonit rad.

Još uvek aktuelni Linkoln je rekao: „Možeš nekoga lagati neko vreme, možeš i ceo svet lagati neko vreme, ali ne možeš ceo svet lagati sve vreme.“

Autor je književnik i publicista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.