Zabrana i tumačenja

Hvala GSA koja nam je omogućila da, osim projekcije filma „Milk“, vidimo i kako sve to izgleda izvan filmskog platna, uživo. Šon Pen je za ulogu u filmu „Milk“, o prvom američkom političaru koji nije krio da je homoseksualac, dobio nagradu za glavnu ulogu Nacionalnog udruženja filmskih kritičara. Nekako je i bilo očekivano da u prvoj „Obaminoj“ godini „Oskar“ pošalje i ovakvu poruku. Šta se kod nas dogodilo? Nekoliko ministarstava osudilo je, čini se, vrlo ozbiljno i odgovorno, ponašanje uprave Centra Sava. Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava ocenjeno je da je u pitanju diskriminacija i da rukovodstvo mora da snosi odgovornost. To je mali pomak, čak i u odnosu na 2001, kada je nakon brutalnog prekidanja gej parade prebijanjem i povređivanjem učesnika, građana i policajaca od strane tzv. desničarskih ekstremističkih organizacija, zapravo izostala adekvatna zvanična osuda ovog događaja.

Dakle, na pitanje zašto ne može GSA u Centru Sava, direktor SC odgovorio je jednom tautološkom besmislicom: „Zato što mi ne dozvoljavamo održavanje takvih skupova u Sava centru. Ne branim ja da se skupljaju gde god hoće, samo neće u Sava centru“. Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžićizjavio je: „Zabrinjavajuće je da pojedinci, odnosno grupacije, svoje lične stavove stavljaju na prvo mesto, odnosno iznad Ustava, zakona i same politike koju Vlada Republike Srbije sprovodi, a to je da svaki pojedinac ima jednaka prava pred zakonom, odnosno da – bez obzira na različitost – ima pravo da živi u skladu s tim“. Ovo je prvi put u Srbiji da jedan državni službenik na jednu sasvim nepopularnu temu daje sasvim nedvosmislen i snažan odgovor.

Naše društvo se menja i u tome mu treba pomoći. Ne tako što će se braniti prava povlašćenih tabadžija iz različitih društvenih miljea, većtako što će se razumeti da ljudska prava nisu ničije privatno vlasništvo. Niko ljudima ne može ni da poklanja ni da uskraćuje njihova prava, jer im ona većpripadaju, tako da je svako društvo u kojem se još debatuje o tome, ili u kojem na čelu „kulturnih“ ustanova gajimo ljude koji sebi dozvoljavaju antikulturne privatne odgovore, tužno i zatvoreno društvo. No, možda je direktor SC samo dobroćudni konzervativac, koji u svojoj činovničkoj zaslepljenosti ne razume sasvim šta tačno iskazuje svojim stavom. Međutim, taj direktor dolazi iz SPS, čiji je predsednik Ivica Dačić. Pa ako Dačićkao ministar policije i ovog puta može da prođe bez stava jer „nije zgodno“, a i ne treba policija da se meša, on kao predsednik SPS i potpredsednik Vlade ne može da ostane samo na izjavi: „Treba da se izbegnu nesporazumi kad je rečo tim pitanjima. Policija se uvek nalazi u nezgodnoj situaciji da posreduje između nekih društvenih grupa ili pojedinaca koji su nezadovoljni“. Ne možemo nikuda s tim zvaničnim simptomatičnim lingvističkim anomalijama tipa: „nesporazumi“, „tim pitanjima“, „nekih društvenih grupa“, etc. Ukoliko podrazumeva zamenu jednog doslovnog izraza nekim ublaženim ili izmenjenim izrazom onoga što ne želimo da čujemo, stvaranje eufemizama uključuje dvosmislenost koja je ovde neprihvatljiva, napisao je Đorđo Agamben u knjizi „Ostaci Aušvica“.

„Oni mogu da drže konferenciju gde god hoće i ne vidim razlog zašto bi neko morao da natera Sava centar da im dozvoli održavanje te konferencije. Okupljanje je pokušaj politizacije FEST-a.“ Ovo je izjavio Andreja Mladenović, portparol DSS i odbornik u Skupštini Beograda. Prvi deo izjave o „naterivanju“ uprave SC mislim da je izlišno komentarisati. Ona samo upozorava da ne može biti beznačajno pitanje koje političke opcije imaju glavnu reču ustanovama kulture u Srbiji. Ali, drugi deo rečenice o tome da je protestno okupljanje koje je potom usledilo „pokušaj politizacije FEST-a“, u najmanju ruku, neobičan je za mladog političara, a neshvatljiv ako još dolazi od obrazovanog čoveka. Prvo, naravno da će svaka (politička, socijalna) grupa koja se bori za svoja prava, a ljudska prava su uvek i politička, iskoristiti svaki događaj, a pogotovo događaj u kulturi, da tu iskaže svoj protest. I drugo, šta je FEST, prema mišljenju A. Mladenovića, da bi ga protestno okupljanje „politizovalo“. Ako je FEST, a trebalo bi da je to, umetnička filmska selekcija, kao što je BITEF – pozorišna, internacionalnog tipa uz to, onda imamo posla s kulturnim događajem najvišeg ranga. Taj događaj je i politički u najboljem smislu „političkog“. Šta je inače FEST, šta umetnički film, šta kultura? Ili, šta je politika po A. Mladenoviću? Samo skupština? Samo besmislene i neodgovorne izjave političara?