„Mnogo ću s malo kazati reči“ veli Pindar u Olimpijskoj 13. odi pre 2500 godina. To je bio jedan od ključnih ideala njegove poetike, koji su potom, sve do danas, mnogi sledili. Međutim, malo je onih koji su u pesničkoj umetnosti – a isto tako i u baratanju s perom uopšte – dosegli taj cilj. Književnik Svetislav Basara je jedan od retkih kojima je to pošlo za rukom, i to naročito u kolumni „Famozno“.
Basara je veliki pripovedač. To nije neko novo „otkriće“. Novo je njegovo zaista „famozno“ pisanje kolumni. I zaista, kratko, jasno i precizno on svakodnevno mnogo kazuje o onome šta se s nama i oko nas zbiva. Piše o stvarima koje su tu, oko nas, ali ih ipak malo ko vidi tako jasno kao on, a još manje to može tako vešto da stavi na papir. Pri tom ga, bez po muke, lako može da razume ne samo vrhunski intelektualac, nego čak i skromno obrazovan čitalac. A to nije jednostavno. Naprotiv – do neba je teško. Muka je s rečima, kako to jednom napisa Milovan Danojlić.
Basara je erudita retke, plemenite sorte. I što je još ređa odlika, kakvu poseduju samo posebni mezimci muza – on je fascinantno lucidan. Ideje kod njega sevaju kao munje, a bogami mu i reči ponekad grme kao gromovi.
Njegov smisao za humor posebna je priča. Svega tu ima u ono malo reči. Od bezazlene i peckave ironije, preko neverovatnih kalambura i gromoglasne burleske, pa sve do razornog sarkazma.
Kapu mu, zasigurno, kao kolumnisti skidaju čak i oni koji ne dele njegove političke ideje ili njegov svetonazor.
Jan Briza, novinar iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
