Zakasnela osuda

Da ironija bude veća, tuga je spojila nespojivo, bar na rečima. Pridruživanje „Šetnji protiv nasilja“ u organizaciji Koalicije mladih protiv nasilja, iza koje stoje podmlaci Demokratske stranke i LDP, najavili su i pripadnici Pokreta 1389. Pokret ističe da ne deli stavove sa organizatorima skupa, ali za razliku od Povorke ponosa sa kojom je, blago rečeno, bio neistomišljenik, želi da podrži borbu protiv nasilja, na koju je do juče pozivao. Koristeći smrt mladog Francuza i političke partije su brže-bolje saopštile kako nasilje treba što oštrije sankcionisati. I opet se svi utrkuju da budu „veći papa od pape“, da cene život mladića kada je on ugašen, umesto da su mu garantovali sigurnost na pločnicima prestonice, bez obzira koji je jezik govorio. Uostalom, većina partija je bila na vlasti proteklih godina i ništa nije uradila tokom svojih dugogodišnjih mandata da reši problem huligana, kako iz stranaka ili ekstremnih organizacija, tako i iz navijačkih grupa. Naprotiv.

Izrazi saučešća došli su iz svih stranaka, uz predlog da „država stane na put nasilju“. I opet je borba za slobodu kretanja ujedinila neistomišljenike. Možda su u izlivu saosećanja zaboravili da su ti isti „navijači“ barem jednom upravo njima pomogli da rušeći grad iskažu stav u borbi za glas više na narednim izborima ili da možda preuzmu vlast.

Zaboravljeni su 21. februar 2008. i uništavanje grada za par patika nakon mitinga za Kosovo, zapaljene ambasade i momak koji je stradao u američkoj ambasadi. Zaboravljen je i 5. oktobar i zapaljena Skupština, ali i 9. mart. Zaboravljen je i dečak koji je na „večitom derbiju“ ubijen signalnom raketom. Organizatori prvog protesta protiv vlasti u Srbiji, koji su sa ulica uklonjeni tenkovima, otišli su korak dalje zahtevajući podizanje spomenika mladom Francuzu. Kao da na ulicama Beograda i stadionima nije stradalo dovoljno drugih mladića kojima se ime već zaboravilo, a obeležje se i ne pominje. Izgleda da se ipak više pamte napadači čiji se lik osmehuje sa gotovo svakog zida, tražeći pravdu za sebe. Na kraju, u samom centru Beograda osvanuo je i bilbord – umrlica mladom Francuzu. Izgleda da se kič sa malih ekrana, farmi i velikih bratova preselio i na ulice. A da li će šetnje i osude rešiti problem huliganizma svake vrste? Naravno da neće.