Zašto nas kapital surovo kažnjava

Koji je njegov značaj u srpskoj ekonomiji? Da li postoji njegov vlasnik i ko kapitalom raspolaže? Kako kapital nije emotivan i stroga su mu pravila, da li je na raspolaganju njegovim stvaraocima? U srpskoj ekonomiji nije definisan taj odnos i zato nas on surovo kažnjava. Da li ga možemo definisati i poštovati njegova pravila?

Srpska privreda je u lošem stanju. Vladi su stigli mnogi predlozi za pokretanje srpske privrede. Ko odlučuje kako privredu stabilizovati? Kako ulagati u privredu preostali kapital i ne napraviti grešku?

U najnovijem planu Vlade je pokretanje privrednih subjekata u restrukturiranju. Vlada svojim planom i programom pomaže privredi nesmetani rast, zakonskim merama stvara privredni ambijent i pravnim subjektima pomaže u njihovom poslovanju do momenta kada mogu sami da izdrže domaću i međunarodnu konkurenciju. Koje su to grane privrede kojima vlada treba da pomogne? Koja je realna procena opravdanosti pomoći i kojim pravnim subjektima. Sa 25 odsto kapitala, predviđeno planom, država postaje vlasnik dela preduzeća. Da li je taj procenat dovoljan?

Mišljenja sam da se prethodno treba opredeliti i urediti:

– Koje su grane privrede predviđene planom i programom

– Elaborat o opravdanosti projekta uz saglasnost lokalne samouprave, koja bi bila i garant projekta

– Pronalaženje strateškog partnera i njegovo mišljenje

– Uloga države u odobrenim projektima.

Dilema je – kako bi preduzeće radilo. Ko donosi razvojne odluke i kako se deli kolač. Da li je državi ovakav plan i program potreban. Kako se iz komunističkog privrednog sistema prelazi u liberalno-kapitalistički.

Iz svih navedenih pitanja vidi se da su rizici veliki. Kapital je surov i ima svoja pravila. On je postojan, a vlast je promenljiva. Da li smo nešto naučili iz prethodnih perioda i koliko stvaraoci kapitala odlučuju. Na potezu je Vlada.