Zašto sam sprečena da govorim na Cetinju

Kada ministar kulture Crne Gore Branislav Mićunović ruši mostove među ljudima, narodima i državama, onda je to više od skandala! On je, kako nezvanično saznajem iz dobro obaveštenih izvora, zahtevao od ambasadora Grčke u Podgorici gospodina Manolisa Papadosiorgakisa, da ne budem deo zvaničnog protokola, da ne govorim na otvaranju izložbe 11. jula na Cetinju, o jednoj od najznačajnijih žena moderne grčke istorije, poznatoj glumici i ministarki kulture Melini Merkuri, čiju sam autobiografiju: „Rođena kao Grkinja“ objavila u Beogradu, ikoni 20. veka koju su s razlogom zvali „poslednja grčka boginja“.

Moja ljubimica, čuvena srpska spisateljica Isidora Sekulić, koja je napisala jednu od najlepših knjiga o Njegošu: „Njegošu, knjiga duboke odanosti“, umela je da kaže: „Samo kultura spaja ljude, države i narode, sve ostalo ih razdvaja, kulturni dodiri su sreća ljudi…“ Ako mi koji se bavimo kulturom, ne gradimo mostove među ljudima, narodima i državama, ne bi trebalo da se bavimo tim poslom!

Bilo je dogovoreno da sa ambasadorom Grčke u Crnoj Gori, otvorim izložbu 11. jula u Cetinju, 21. jula u Baru i negde početkom avgusta u Kotoru!? Da promovišem autobiografiju i izvanredan dokumentarni film od sat vremena o životu i radu Meline Merkuri, kao i o njenom doprinosu evropskoj kulturi, koju su njeni sunarodnici obožavali, i s razlogom zvali „nekrunisana kraljica Grčke“. Ono što me je posebno povredilo, to je činjenica da je Cetinje, važno simboličko mesto moje lične biografije i porodične istorije, moja majka je rođena na Cetinju, gde nisam bila više od trideset godina. Ambasador Manolis je znao za taj detalj i obećao mi je u Beogradu, kada smo se dogovarali o mom angažmanu u Crnoj Gori, da će mi učiniti plezir i prvu promociju organizovati baš na Cetinju!? Zato sam poludela, kada se sve to srušilo… Ambasada Grčke u Podgorici zvanično nikada nije otkazala moj dogovoreni angažman u Crnoj Gori, niko mi se nije izvinuo… A oni su sasvim sigurno, saučesnici ovog skandala.

O ovom među – državnom skandalu, tužnom i ružnom činu za jednog ministra kulture, obavestila sam ambasadora Grčke u Beogradu gospodina Histosa Panagopulusa Demostenisa, direktora Helenskog kulturnog centra u Beogradu Nikosa Cicimelisa, sa kojima sam inače odlično sarađivala na istom projektu, ministra kulture Srbije Peđu Markovića i predsednika Vlade Crne Gore Igora Lukšića. Pošto mi je stalo do dobrih odnosa naših naroda, do kulturne saradnje Srbije i Crne Gore, odlučila sam da o tome javno govorim. Nisam to učinila pred posetu Igora Lukšića Beogradu iz neke male uviđavnosti prema njemu, i malo veće uviđavnosti prema sebi, jer sam još uvek neko ko je zaljubljen u Crnu Goru, što je poznato…

Gospodin Mićunović dobro zna, kao i crnogorska kulturna javnost, da sam ja neko ko je svih ovih godina negovao ljudske, prijateljske i kulturne veze između Srbije i Grne Gore. U proteklih pet godina kao privatni izdavač iz Beograda, objavila sam pet knjiga crnogorskih autora od Don Branka Sbutege do Miraša Martinovića. Izvela sam preko deset multimedijalnih manifestacija, promocija knjiga, izložbi fotografija, dokumentarnih filmova u Baru, Kotoru, Herceg Novom, Podgorici, Budvi… Projekte: „Isidora Sekulić – ikona srpske kulture“, „Edit Pjaf – kraljica francuske šansone“, „Majka Tereza – molitva nije dovoljna“, Simona de Bovoar – osvajanje slobode“… I projekat „ Melina Merkuri – rođena sam kao Grkinja i umreću kao Grkinja“, izvela sam 2010. godine u Herceg Novom i Podgorici. „Plavi jahač“, izdavačka kuća koju vodim, dodelila je književnu nagradu: ISIDORINIM STAZAMA … za izvanredan roman: „Dječak iz vode“ crnogorskoj autorki Kseniji Popović i upravo priprema knjigu Slavke Jovanović, autorke iz Bara. To je moj skroman doprinos srpsko-crnogorskoj kulturnoj saradnji.

Autorka je direktorka izdavačke kuće „Plavi jahač“