„Evo već deset godina, svakog 12. marta razgovaram sa Zoranom“ – kaže Siniša Nikolić („Martovsko buđenje“, Danas, 16-17. mart 2013) i priseća se povodom aktuelne polemike o zgradi Generalštaba u centru Beograda da je – „jedan od prvih zadataka koji sam dobio od Zorana i koji, nažalost, nisam izvršio, bilo uklanjanje tih ruševina i izgradnja nečeg modernog i atraktivnog“.
Zadatak je, pretpostavljam, dobio 01. 08. 2002. – „…tog vrelog avgustovskog četvrtka došao sam u Vladu da mu čestitam rođendan. Pred njegovim kabinetom stajalo je desetak ministara, noseći u rukama raznobojne kese, flaše pića, knjige. Probivši se do Biljane, Zoranove sekretarice, pitam ko je kod njega. Niko, odgovara ona, zabranio je da mu iko ulazi. Razmislivši na tren, odlučih da ipak uđem“… i da razgovara „u četiri oka bez svedoka“…
Zadatak Siniša Nikolić nije izvršio iako je tada (2000 – 2004), kao direktor Direkcije za građevinsko zemljište, rasprodao najvrednije lokacije u centru Beograda. Još se i danas pominje „veselica“ koju su priredili Slovenci kada su obavešteni da su dobili lokaciju za Novi Merkator na Novom Beogradu, za duplo manju cenu nego što su bili spremni da plate! U „Martovskom buđenju“ Nikolić se priseća tog vremena i kaže: „Projekte koje jedni pripremaju, a ne realizuju, oni sledeći ne nastavljaju…“ Umalo je to moglo da se desi sa novim mostom preko Ade. „Iako je prethodna garnitura ostavila završen projekat i finansijsku konstrukciju, novo rukovodstvo je dugo oklevalo sa početkom radova“.
Ovo je tačno, ali je tačno i to da sam ja 24. 10. 2000. predao „prethodnoj garnituri“ – Nenadu Bogdanoviću (2000-2007, predsednik IO grada i gradonačelnik Beograda) i Ljubomiru Anđelkoviću (2000-2004, potpredsednik IO grada zadužen za urbanizam i 2008. savetnik u Ministarstvu odbrane za prodaju vojne imovine) informaciju o urbanizmu Beograda sa metro-sistemom i projektu metro-mosta na poziciji Nemanjine ulice. Taj projekat je urađen po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića 1997, a ja sam 9. 2. 2001. obavestio direktora Nikolića da se revidirani projekat metro-mosta nalazi u vitrini njegovog kabineta, da je ova „garnitura“ ignorisala projekte metro-sistema i metro-mosta – „jer je projektovanje mosta organizovao SPO“ (Lj.A.), da se opredelila za automobilsko-tramvajski Beograd iz vremena samoupravljanja (1985) i tramvajski most preko Ade.
Nikolić pominje i to da je „novo rukovodstvo“ dugo oklevalo sa početkom gradnje mosta preko Ade… Očigledno ga nisu obavestili da sam 25.11. 2007. i 5. 3. 2008. više sati razgovarao sa Draganom Đilasom (tada kandidatom DS za gradonačelnika Beograda) o urbanizmu i projektima Beograda sa metro-sistemom, kada sam mu predao informaciju sa grafičkim prilozima i predračunom radova za tramvajski most preko Ade – Nenada Bogdanovića, metro-most – Zorana Đinđića i drumsko-železnički most „Vinča“- CIP-a…
Prva rečenica koju je tada rekao bila je: „Ja nemam moralno pravo da pravim most preko Ade, ako tim novcem mogu da napravim dva mosta“ (ovo može da potvrdi V. B. koji je bio prisutan)… U 22 imejla koja smo tada razmenili potvrđeno je njegovo opredeljenje za evropski Beograd sa metro-sistemom gradonačelnika Branka Pešića, Živorada Kovačevića i Zorana Đinđića…
Ali sve se to promenilo 5. marta 2008, kada mi je Dragan Đilas rekao: „Most preko Ade mora da se gradi“… Zatečen, rekao sam da mora da se gradi „jedino ako je to vaš partijski zadatak“ (da se čuva lik i delo prethodnog gradonačelnika). Da sam bio u pravu, potvrdio je sam Đilas 19. 08. 2008, kada je izabran za gradonačelnika, kada je rekao: „Srećan sam što sam izabran, ali sam još srećniji što ću realizovati projekte koje je započeo najbolji gradonačelnik Beograda svih vremena – Nenad Bogdanović“.
Autor je nekadašnji rukovodilac projekta „Metro Beograd“ (1973 -1982 i 1986 – 2002)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
