Zloupotreba javnosti

Tako se stvara utisak, naročito kod mladih, da treba „paliti“ odavde čim pre. Tamo negde je lepota življenja i moguće ostvarenje snova, ovde to nije moguće.

Mislim da to nije u redu, u zemlji koja ima toliko ljudi koji su talentovani, koji su najbolji ili među najboljima na svetu, koji su kreativni, lepi, pozitivni, ne samo u sportu… I u koju dolaze toliki stranci da se odmore i uživaju, i da se napoje pozitivnom energijom.

Pobogu, zar ne bi trebalo napraviti neki diferent između realnih mogućnosti koje pruža naša zemlja i načina vođenja države od strane političara. Političari u svetu, posebno ovi na Balkanu, nekako su manje ljudi jer imaju feler, bez koda su koji definiše odgovornost za javni rad, bez osećanja stida za neispunjenja obećanja i greške, nemaju empatiju, egoisti su i narcisi prvog reda. Pritom vešto koriste medije, demagogiju i krizu da se nametnu kao jedino moguće rešenje, da se predstave kao spasioci ili gospodari naše sudbine. I naravno, odgovara im da mladi i pametni odlaze u što većem broju, tako cementiraju (loš) sistem i svoju poziciju. Sami su najveći optimisti i najveći kritičari sebe samih i naše stvarnosti. Svi ostali tako postaju višak. Recimo to, šta su kritički rekli o premijeru i vladi neki članovi vlade i ministri, posebno Dinkić i Mrkonjić, to nijedan analitičar, novinar ili opozicionar nije rekao.

A onda je predsednik izjavio, citiram, „Nemoj da mi dirate Mrku“, čoveka koji je član vlade i ministar i koji je javno preko TV-a napao vlast za montirane procese tražeći oslobađanje za svoje najbolje drugove koji su u zatvoru, pravosnažno osuđeni za monstruozne zločine. Taj rečnik, to razmazivanje da ne kažem čega po nama svima, taj način ponašanja naših političara je ozbiljna zloupotreba javnosti i politički inžinjering najgoreg tipa, koji se radi u svrhu ostajanja na vlasti po svaku cenu. Šta da se radi?

Aman, za početak bi bilo sasvim dovoljno da im stavimo do znanja da znamo da su ljudi sa greškom, da smo ih provalili, i treba da prestanemo da isijavamo prema njima osećanje, odnosno energiju koja u suštini potvrđuje njihovu važnost, koja im stalno daje novu snagu. Moramo svi zajedno da pružimo otpor, a za početak je dovoljno da ostanemo hladni na njihove prljave priče i obećanja. Ima mesta i za duboki prezir kao i za prava pitanja koja im se mogu postaviti kada se ukaže prilika. Mislim, da je ovakav pristup bolji od „belih listića“ i sličnih postupaka koji odgovaraju političarima. Oni moraju da dobiju meru tj. odgovor od svih nas koji odgovara njihovoj realnoj veličini i postupcima.

Duboko verujem da Novo Doba dolazi ne samo formalno sa novim vekom i milenijumom, već sa pozitivnom energijom nastalom katarzom nakon završetka prošlog surovog veka, nakon erupcije zla na ovim prostorima koje je kulminiralo bombardovanjem kome su zajednički, svako na svoj način, doprineli strani i domaći politički ološ, ogrezao u vladanju i moći koje su nekritički imali. Univerzalni zakoni analogije, akcije i reakcije i ravnoteže suprotnosti, proizvode pozitivnu energiju koja stvara novi patriotizam i nove generacije koje opet počinju da stvaraju Novu Pozitivnu Srbiju, a u svemu tome ne vidim da ima mesta za političare, ljude sa felerom.

Duško Šipetić, Beograd, profesor