Čekamo odgovor na peticiju

Reč je o dramatičnom urušavanju stvarnosti i života malog čoveka u vojvođanskom selu, Lukićevu, nedaleko od Zrenjanina. Selo ima 1.700 stanovnika. Urušeni smo i devastirani u Srbiji, gde je sve vredno od nacionalnog interesa prodato u bescenje i uništeno zarad interesa najužih krugova ljudi i nesposobnih političara da racionalno misle u interesu građana. Institucije ne funkcionišu, tako da se svaka nada gubi pred tim zlom, koje traje preko 30 godina.

Evo, ukratko, kako nam propada jedno lepo, nekad veoma napredno selo. Pošto svakog leta odlazim u posetu familiji ovog puta se održavao skup građana koji su potpisali peticiju (njih oko 750) za zabranu rada destilerije „Vinex“ podignute u samom naselju. Iz destilerije se širi nepodnošljiv smrad koji bukvalno „štipa „oči i zbog koga građani sela ne mogu leti da otvore prozore, da izađu u svoja dvorišta, niti na ulicu. Stanje je posebno strašno noću i u ranim jutarnjim satima.

Kako su lekari objasnili (prisutni na skupu) to utiče na disajne organe i nervni sistem. Najugroženiji su astmatičari. Otpadni materijal destilerije se odlaže u jednom malom jezeru, neposredno pored pogona i prvih kuća, na 100 metara od bunara iz kojeg se selo snabdeva vodom. Tako se zagađuje zemljište atara prve kategorije kao i podzemni tokovi vode. U neposrednoj blizini sela Frikom ima plantaže povrća. I pored zahteva građana da se dogovore o rešavanju tog problema vlasnik „Vinexa“ se nije udostojio da dođe na skup.

Bila sam iznenađena brojem ljudi prisutnih na tom skupu, koliko su bili rečiti i odlučni u borbi za svoja prava na zdrav vazduh i okolinu. Peticiju su uputili na mnoge nadležne adrese, ali nije bilo odgovora. Mladi se masovno iseljavaju zbog stanja u selu i velike nezaposlenosti.

Drugi problem sela su farme svinja koje privatnici podižu unutar naselja. Susedi takvih farmi ne mogu izdržati zbog neprijatnih mirisa. U uređenim zemljama takvi objekti se podižu van naselja.

Treći problem su desetine velikih auto-prevoznika registrovanih u selu koji svojim ogromnim šleperima uznemiravaju građane, parkiraju se na uskim putevima pored kuća i uništavaju puteve koji izgledaju kao ispucala zemlja posle dugotrajne suše. Zar ne bi trebalo da koriste zaobilaznice i da se parkiraju na posebno određenim mestima izvan naselja?

I četvrti, valjda i najveći problem jeste taj što selo nema pitku vodu za stanovništvo. Voda je bukvalno braon boje! Toliko o ovoj vlasti kao i o svim prethodnim od devedesetih.