Dolazi nam "neki" predsednik 1Foto: Canva

Proteklih desetak dana bili smo svedoci neuobičajenih radova i aktivnosti radnika „Gradskog zelenila“, na većem delu Tašmajdanskog parka („velikom“ Tašmajdanu).

Ti radovi su obuhvatali: nanošenje tzv. tepih trave na delovima koji su sušom ogoljeni, pranje i farbanje đubrijera, delom i klupa, uređivanje fontane (uzgred, rekonstrukcija iste letos je počela i trajala čitava tri meseca), kao i početak radova na obnovi javnog toaleta (jedinog na prostoru od Trga Nilole Pašića do Vukovog spomenika) koji nije radio već dve godine.

Najzad, primetio sam da se doteruju i dve staklene kuće u delu parka do Beogradske ulice, koje su zjapile prazne već više godina. Zbog svega pomenutog, upitao sam pre par dana jednog od radnika, o čemu se radi, odnosno otkuda ti radovi. Njegov odgovor je moj gornji naslov.

Razmišljajući o kojem to predsedniku bi trebalo da se radi, setio sam se da su na Tašu pre skoro deset godina postavljeni spomenici našeg poznatog pisca, Milorada Pavića („Hazarski rečnik“) i Alijeva, predsednika Azerbejdžana, koji je prethodno gradu Beogradu poklonio tri miliona dolara, upravo za obnovu Tašmajdanskog parka.

Tom prilikom park je po prvi put dobio tzv. Trim stazu, za brzo hodanje i trčanje, kao i platoe za dečje igre, ali i plato sa spravama za rekreaciju odraslih. Stoga pretpostavljam da nas zaista očekuje poseta predsednika Azerbejdžana.

Jedino mi se nameću dva pitanja: da li je pomenuti poklon-novac bio namenjen i za održavanje parka, kao i da li sada treba da čekamo sledećih desetak godina za neku novu obnovu našeg lepog Tašmajdana?