Odavno je jasno da lokalna demokratija u Srbiji ne postoji, posebno učešće građana u procesu donošenja odluka prilikom definisanja opšteg interesa u lokalnoj zajednici.
Protivno sopstvenom biodiverzitetu u ekosistemu lokalni odbornici donose odluke po diktatu vođe, ranije su to bile razne interesne grupe.
Sada je to pojednostavljeno. Jedan čovek, ako on dogovori rudnik i poljoprivreda mogu zajedno, onda može. Ako on misli da treba i „ovaj“ u vlasti, „ubacuj“ ga. Dozvolio je njima vođa da se kombinuje zapošljavanje na lokalu, javne tendere. Nekoga i uhapsi ako baš pređe meru. Onda se oni daju u asfaltiranje i vizije šta sve može u lokalu da se radi. Pa tako dođu do auto-puta, gasa, koji jesu bitni ali nisu presudni za razvoj lokala. Eto, ja živim u Subotici, koja je infrastrukturno odlično povezana, ali je razvoj daleko od onog kada je Subotica bila četvrti grad po privrednom rastu u bivšoj Jugoslaviji.
Nedosanjani san svake lokalne vlasti u Srbiji je regulisati deponije, toliko su proizveli smeća da ga imamo za izvoz.
Najbitniji za razvoj su ljudi. Ako njih nema, nema ni njega. Ko vodi lokalne zajednice u Srbiji? Partijaši, stvarani ovih trideset godina na podlozi zvanoj korupcija, zastupnici svojih ličnih interesa.
Nijednog biznisa u Srbiji nema dok ne „legnu“ pare iz budžeta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
