Nasleđe jednoglasno ( lične crtice)

Nema više crvenih kioska i najukusnijih viršli sa lepinjom.

Muzika i flmovi više se ne’’ vrte’’ sa džuboksa i kaseta.

Sve su to neki lepi momenti koje rado pamtimo, bez kojih idemo dalje.

Dosta toga zauvek je nestalo, ostadoše nostalgična sećanja mnogih.

Ostalo je, rekao bih, trajno zlo, da se u našim skromnim životima izvesni ljudi iz sveta politike konstantno vrte u krug. Praznim pričama ’’vaskrsnu’’ svakom novom povoljnom prilikom za njih.

Da se pitam, odredio bih da se profesionalnom politikom može baviti par godina. Ako za tih nekoliko godina ništa naročito ne uspeš da promeniš na bolje, sledi zabrana javnog pojavljivanja i političkog eksponiranja. Posebno bih uveo ozbiljan psihijatrijski pregled za narodne tribune. Narod je gladan, a sit političkih demagogija i populizma jednih te istih ljudi, kraj kojih nam život prolazi. Njima bolje, nama sve gore. Izrazito zanimljivo, da se i naslednici aktuelnih političara upuštaju u politički brlog. Očito da se lagodan život prenosi generacijski s kolena na koleno. Dokle više aman?

P. s.

Nedavno sam prisustvovao razgovoru dveju poznanica: “Ajd’mi pomozi da učlanim sina u SNS On neće, ali treba da ga zaposlim, tako da će morati“. “ Nema problema. Ja ću da popunim pristupnice, on samo da potpiše i lokalni SNS moćnik završava u vezi posla. Šta ga briga. Ni mene oni naročito ne zanimaju, ali sam morala zbog posla“, odlučno reče druga.

Ostao u čudu, zabezeknut, iznenađen, razočaran…

Pogledavši naslovnu stranu jednih tzv. Novina, mislim da je novinarstvo u zemlji Srbiji pokojno.

Zamislite, supružnici željni para i slave, a o kojima treba da se brine socijalna služba, skoro pa udarna vest u ovoj zemlji. Neko završio fakultet (ako jeste), a mora da piše kojekakve besmislice, jer tako neko hoće.

Nedeljko