O popločavanju ispred Hrama Svetog Save

Živim u blizini Hrama i prolazim tuda gotovo svaki dan. Popločavanje velikih trgova je za nas inženjere uvek bio ozbiljan posao. Mali je broj starijih ljudi koji nije bio na Stradunu u Dubrovniku ili Trgu od Oružja u Kotoru. Da ne govorimo o Milanu ili Firenci. I šta čovek odmah vidi kada izađe na ove trgove. Vidi debele kamene ploče od min. 15 cm koje stoje od kad postoji grad. I vidi male profilisane rigole od istog kamena, koje odvode vodu do robusnih rešetki, kako bi voda što efikasnije i brže bila odvedena sa trga.

A šta mi vidimo ispred našeg najvećeg hrama koji će, nadam se, trajati bar sledećih 500 godina? Vidimo najpre bačene pare građana Srbije i SPC na površini od oko 10.000 kvadratnih metara za nabavku potpuno neadekvatnih tankih ploča, prevelikih dimenzija, koje vaš izveštač pogrešno zove kockama, nestručno položenih u nekoj jadnoj cementnoj košuljici, bez ijedne dilatacije, koje, na ovako velikim površinama, moraju biti izvedene u oba pravca, na svaka dva do tri metra zbog velikih temperaturnih dnevnih, ali i godišnjih promena.

Ne vidimo nijednu rigolu za odvođenje vode i zašto se onda čudimo, što sada sve to može da se pokupi lopatama na gomile i odnese na deponiju. A ne mora čovek da ide čak u Kotor. Imamo izvornu Knez Mihailovu, gde je nedavno preminuli arhitekta Branislav Jovin projektovao granitne ploče debljine 8 cm u cementnoj podlozi od 15 cm i dilatirao ih na pogodnom razmaku običnim granitnim kockama, kojima su se nekad popločavale ulice, a koje danas niko više ne ume da postavlja. Nažalost, čini mi se, kad moraju da se na nekom mestu uklone zbog popravke instalacija, kao da nemamo više ljude koji znaju da ih vrate i sve urade kako je bilo. Moram da kažem, da je i ono Božićno seoce, ličilo na trećerazredni seoski vašar, kao i mnoge ranije manifestacije ispred velikog hrama, a ako je vest o uklanjanju razbijenih ploča i asfaltiranju rupa na tim mestima tačna, onda eto nama novog rugla ispred Hrama, izgleda bogami, na duže vreme.