U filmu „Žuta“ glumica Ružica Sokić u jednoj sceni rekla da je nekad mislila da su Slovaci ljudi koji prave slova. Danas ne znam šta da mislim kada je u pitanju reč „uzbunjivač“.
U ratnom stanju ili nekim stanjima elementarnih nepogoda, uzbunjivač bi trebalo da bude lice koje u datom trenutku treba da zavrti sirenu. U mirnodopskim uslovima uzbunjivač bi trebalo da bude lice koje skreće pažnju javnosti na neku nepravilnost, lopovluk, aferu. U ratnim i vanrednim situacijama uzbunjivač je lice kome je to zadatak u sistemu komandovanja i koordinacije odbrane. Međutim, od kada uhapsiše Obradovića definitivno sam zbunjen i osećam se kao „Žuta“ iako imam više od osnovne škole. Nemam doduše doktorat ali imam dovoljno da budem ministar, premijer ili predsednik države ne samo u Srbiji, već i bilo kojoj državi na zemaljskoj kugli – samo neću!
Vratimo se pitanju šta je tu mene zbunilo: Da li su uzbunjivači u mirnodopskim uslovima ljudi koji poput notara, advokata, sudskih izvršitelja i sl. Moraju da imaju licencu za taj posao, ili se radi o svedocima koji su primetili nepravilnosti, odnosno sumnjive rabote, pre svega, naravno, u svom radnom okruženju? Ili je možda, kao u vreme kralja Milana, preporučljivo štampati vizitkarte sa naznačenim zanimanjem „sreskog špiuna“.
Verovatno živim u strašnom neznanju kao „Žuta“, neka slovaci i dalje prave slova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
