Bekstvo od „motača“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Traka je realnost, bilo je ranije, biće je ubuduće, pa i u Srbiji, ali rad na traci plaća se od 1000 do 1500 evra, plus bonusi, tako da radnik može da živi, zasnuje porodicu, ima kredit, ide na odmor…
   Iskreno, čudim se čuđenju.
   Gore navedeno, postojalo je ovde pre trideset godina. Ako se ekonomski model menjao drugim, zar je ko očekivao da će poslodavci tek tako jedne radnike moći menjati drugim za 200 – 300 evra ?
   Jednom osvojena sloboda života, znanja, umešnosti, ima uvek, gde.
   Srbija nije daleki istok, već Evropa.
   Ako se cilja na strukturu, dovoljno je pogledati novine i videti jad. Bivša je srušena politikom (ratom, gramzivošću), a nove o kojoj se sanja ni traga.
   Pre jednog veka, par mesec putovalo se do američke luke.
   Pre pola veka, dovoljan je bio dan do Nemačke, ako je Jugoslavija bila bljak.
   Danas se za par sati stiže do Mađarske, Slovačke, Češke, 1500 evra i 500 bonusa, kao nagrada, jer se ne živi u Srbiji.
   *Par meseci po dobijanju posla na neodređeno, jedna moja poznanica iz državne službe, dala je otkaz, otišla u Beč sa porodicom gde kao sobarica zarađuje 1000 evra.
   Otišla je u strukturu.

2. Komentar je dobar i ukazuje na moguce posledice necinjenja. Medjutim, potrebno je pronaci resenje kako da nas najvredniji resurs zadrzimo u zemlji i eventualno stimulisemo one koji su nedavno otisli, da se vrate. Jedini nacin je da se odreknemo drugih resursa. Prevedeno na obicni jezik: Da prodamo deo drzavne imovine koji ima trzisnu vrednost i oformimo fond za stimulisanje mladih. Detalji se mogu nasiroko i nadugacko. razraditi. Ovim potezom resavamo dva problema – jedan su realna sredstva koja bi se dobila prodajom i drugi je da se spreci siroko rasprostranjena korupcija zasnovana na drzavnoj imovini. O toj korupciji se moze takodje pisati sa mnogo detalja, ali je ona sistemska i tesko ju je iskoreniti. Time bi se cak doprinelo i demokratizaciji drustva, posto politicke stranke na vlasti ne bi mogle da zloupotrebljavaju drzavnu imovinu. Nadam se komentarima na moj komentar, pa da pokusamo doci do osnovnog modela i detalja.

3. Kao vaš verni čitalac moram da iskomentarišem genijalnost predloga da se dovode investitori sa visokom tehnologijom a ne investitori „motači“. Isto vam je kao da ste tražili da od sutra Srbija postane bogata jer je to bolje nego siromašna, a imam i predlog naslova: bolje stotinu godina bogat nego jedan dan siromah. Dakle po ko zna koji put: kad bi invetitori koji plaćaju dobre plate i prave proizvode visoke tehnologije rešili da dodju naravno da bi radnici napustili ove koji plaćaju malo. tu ne trebaju nikakva pomoć države niti dnevnih novina. Problem je što u Srbiju takvi ne žele da investiraju, a čak i „motači“ hoće da dodju ali sa subvencijama(ima još država kao što je Srbija koje nude subvencije). Ako isterate „motače“ što je moguće podizanjem minimalne zarade bez osnova, jedino što ćete dobite su nezaposleni koji su imali kakav takav posao. Ako pišete o investitorima koji su visoko tehnološki, kažite koji su, ko je sprečio njihov dolazak, pa da vidimo. Ovako, ovaj tekst je daleko ispod nivoa ovog lista i ispod ozbiljne analize pa se svodi na buku samo druge frekvencije, odnosno „pelensku-takođe dokazana izmišljotina“ koja zaista nikom ne ide u korist.

4. Sve je tačno samo ono „godinama“ zamenite sa decenijama. Nije valjda da se toga ne sećate?

5. Redakcijski komentar je dobar. Komentatori pečalbarski duhovi. Redakcija stvar vidi domaćinski, kakobi trebala , ne samo da vidi, već češće da analizira Republička Vlada. Jedna je stvar razmišljati o tom problemu o Republičkoj Vladi, a sasvim druga o tim Srpskim pametnim izbeglicama. Izgleda da Vladi baš odgovara to izbeglištvo pamet nih i sposobnih, a mislim i Predsedniku Države, jer ako ikomože da stvori uslove za promene gledanja na ceo taj dvočlani problem, ondasu to upravi baš ti što su već odavno napo9lju i ovi koji se spremaju da im se priključe. Otvara se neki kampus u Beogradu, pohvale prisstalica i onih koji baš i nisu, ali ne razumeju dubjlju suštinu. Vučić kaže da će se u kampusu nešto pametno raditi, ali ne kaže da će se nešto proizvoditi. Dva sprata ispod i tri nad zemljom ukupno preko 30000 m2. Impozantno. To mi liči kao da je u pitanju neki domaći kapital, ane strani. Ali neka, neka se gradi. Ja sam više za neki domaći naučno osmišljen domaći program. Medjutim, prema ponašanju naše visoke Državne administracije, mi smo za takonešto neuki, zato sve čekamo spolja, njihove pametne stručnjake i naše izbeglice da se vrate kao penzioneri. Konkretno, obratio sam se Predsedniku Vučiću sa jednim profitabilnim projektom i rekao sam mu da Predsednik SANU Kostić zna da je reč o vrlo ozbiljnoj stvari. Epilog: Predsedniku SANU Kostiću sam rekao da je za korišćenje tog projekta potrebno učešće Predsednika Vučića. Odmah me je odkačio. Ponovo sam napisao Predsedniku Vučiću da se uveri kod Kostića kolikoje to ozbiljna stvar, odmah me je i On odkačio. Svi znamo iz štampe kakav je odnos izmedju ta važna čoveka u Državi. Umesto da bežim, ja napišem pismo Madjarskoj Akademiji Nauka i Umetnosti, na ime Predsednika. Nema odgovora, ja pogledam šđta jena internetu, a Predsednik Akademije traži podršku za nekakvu njegovu odbranu od Predsednika Viktora Orbana. Naravno podršku nisam ine bi dao. I u našem slučaju, ja sam na strani Predsednika Vučića, a evo ponovose nudim Predsedniku Kostiću da r4aspravimo zašto me je odkačio, iako zna da bi iskorišćavanje tog projekta za Srbiju bilo dragoceno rešenje. Predlažem Redakciji da posreduje u oba slučaja, osim ono uin ostranstvu. Veliki pozdrav za redakcijski komentar.