Borba lobija u EPS-u

Dok je ministarka energetike bila, u SNS veoma uticajna, Zorana Mihajlović, ona je nekako uspevala da bude „tampon zona“ između sukobljenih rukovodilaca EPS-a (mada ostaje u sećanju da su u nekoliko navrata menadžment na čelu sa Obradovićem i ministarka Mihajlović po određenim pitanjima bili na suprotnim stranama). Kako je Mihajlovićeva „prekomandovana“ na novu ministarsku dužnost (zli čaršijski jezici kažu da bi se udovoljilo Rusima) tako su sukobi u EPS doživeli kulminaciju. Prvo je došlo do razmene optužbi između centrale EPS-a i poslovodstva Rudarskog basena „Kolubara“, a posle i do „kleša“ između menadžmenta EPS-a na čelu sa v.d. direktora Obradovićem i predsednika Nadzornog odbora Ace Markovića.

Poznavaoci situacije u EPS-u tvrde da je reč o borbi lobija koji se zalažu za, odnosno protiv, privatizacije te državne kompanije i o „niskom startu“ pred trku za fotelju generalnog direktora EPS-a. Acu Markovića mnogi vide kao glavnog kandidata Socijalističke partije Srbije za tu poziciju. SPS daje iz svojih redova ministra energetike, ima najviše stručnih kadrova u EPS-u, i postoje želja i tendencija da generalni direktor tog preduzeća bude njihov čovek. Međutim, ono što je indikativno jeste da su u EPS-u česti sukobi i između funkcionera koje je postavila SNS. Tako je pored već spomenutih nesuglasica došlo i do trvenja na liniji poslovodstva EPS – EDB, čiji je direktor Zoran Rajović, koji je takođe kadar SNS.

Postoje dva osnovna razloga za takvo raznoglasje. Prvi je taj što je kompanija organizovana tako da direktori privrednih društava nemaju nikakvu odgovornost prema generalnom direktoru, jer ih on i ne postavlja na funkcije, pa ne može ni da ih smeni. Obradović je u više navrata upozoravao na to, ali dosad se ništa nije promenilo. Drugi, važniji razlog, jeste taj što je skoro svakog od posvađanih funkcionera u EPS-u na poziciju dovela neka interesna grupa unutar SNS, tako da je zbog „mira u kući“ smena bilo kog od njih gotovo nemoguća. Odnosi koji vladaju unutar SNS, stalna borba raznih grupacija od kojih svaka ističe lojalnost Aleksandru Vučiću, preslikali su se i na EPS. Ako se tome pridoda još i „odmeravanje snaga“ sa koalicionim partnerom i stalna borba onih koji su za i onih koji su protiv privatizacije EPS-a može se konstatovati da to preduzeće očekuje neizvesnost. Reorganizacija se nameće kao logično rešenje.