Briga ispod tepiha

Građani Srbije su siromašni, nezaposlenost raste, a država nema odgovor na elementarne probleme. „Prethodni su krivi za sve, biće bolje za dve godine“, mantra je koju političari stalno ponavljaju. A te bolje godine nikako da dođu. Uvek su neke stvari preče, dok privreda tone. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru stvoriće još veći broj nezaposlenih, te će mnoga deca odrastati sa roditeljima od kojih nijedno nije zaposleno.

Pitanje je koliko dugo će država, kojoj mnogi prognoziraju bankrotstvo, moći da zadovolji potrebe ugroženih kategorija stanovništva. A to nisu samo deca, već i stari, bolesni, pa i mlađi koji godinama ne mogu da dođu do posla. Zato se ove činjenice u javnosti guraju u drugi plan, ispod tepiha, jer država nema odgovor na rastuće probleme. Ipak, deca bi morala da budu prioritet. Iako je sve više mališana koji se nalaze u sistemu socijalne zaštita, u Srbiji se svake godine rađa sve manji broj dece. U ukupnoj populaciji u Srbiji broj mališana je smanjen za oko 200.000 od 2002. godine. Ove godine u prvi razred krenulo je 2.500 manje đaka nego prošle. Stručnjaci upozoravaju da ne samo što se povećava broj dece čije osnovne potrebe nisu zadovoljene, već ovim tempom i socijalnom politikom u budućnosti ih neće ni biti.

Vršnjačko nasilje je u porastu jer su roditelji nezaposleni, ili rade za minimalac, nezadovoljni, depresivni i usled teške materijalne situacije često oboleli od brojnih psihofizičkih bolesti. Mali broj ljudi je u stanju da o mališanima brine na pravi način. Kakve generacije ljudi će nastati od dece koja rastu u ovakvim uslovima i okruženju?

Država bi prvenstveno o najmlađima trebalo da brine, a one su, čini se, poslednji na listi prioriteta vlasti. A jedino rešenje jest da se stvore uslovi za što brži izlazak iz krize, otvore nova radna mesta i zaposli veći broj ljudi. To je vrzino kolo iz kojeg, po svoj prilici, nećemo skoro izaći.