Ćutanje (ni)je zlato

Kao kad filharmoničari iskoče odnekud u Strahinjića Bana, odsviraju nešto pred „publikom“ koja još uvek nije razabrala da li je to stvarnost ili joj se priviđa, a oni poentiraju, poklone se i poruče – Hvala što ne dolazite. Da, da, ovaj blic krig i njemu slične vrcave izjave tadašnjeg direktora Beogradske filharmonije na račun (ne)kulture ne samo da su zabavljale već su i uzburkavale javnost, trzale je iz učmalosti, otvarale polemike. Priželjkivali smo da imamo takvog prvog čoveka i na mestu Ministarstva kulture, da luči žito od kukolja, demistifikuje, gotovo diktatorski se razračunava sa onim što kulturi nikako ne pripada. I – dobili smo ga.

Od čitave zanimljivosti ostala je samo pojava, tačnije frizura, čiju sliku, što reče naš cenjeni kolumnista, ovdašnje novinčine vole da turaju na strane. Al’, imaju problem, ministar (takođe pozajmljenica) samozatajno ćuti, pa razna bedna piskarala nemaju razlog da ga povlače po novinama, da mu rečenice vade iz konteksta ili mu ih trpaju u usta, te mu zdravo uvređeni spočitavaju to ćutanje pokušavajući da istom odrede značenje. Bilo je toga i u ovim novinama i na ovom mestu.

Naviknuti da nam izražavaju svoja mišljenja i stavove i za stvari o kojima ih niko ne pita, bili smo zbunjeni odsustvom istih, osim kroz krajnje birokratsku bezličnu formu saopštenja. Istini za istu volju, većina medija (pa i ovaj) nisu baš bili ni srećni što nisu bili prvi ministrov izbor za intervjue. Ali i kada su se ti intervjui pojavili u njima ministar nije ličio na onog direktora Filharmonije. Ne previše direktan, bez zanimljivih dosetki i izjava, čak ministarski uštogljen. Pomislili smo – još jedan čiju je harizmu preplavilo sivilo ovdašnje političke scene.

Ali, ministar je, iako je uglavnom ćutao, radio i, što je još važnije – slušao i osluškivao. Tako da mu ovaj put odajemo priznanje. Posle transparentnih konkursa za direktore institucija kulture, potom nikad većeg budžeta za otkup knjiga, usledilo je po brzom postupku, a pre mogućnosti da ih zaustavi izborni period, formiranje komisija (i to kakvih) koje će odlučivati o konkursima iz ostalih oblasti kulture i koje će, brže nego ikad pre, te odluke i doneti.