Odnos ljubavi i mržnje, savezništava i ratovanja, između Mlađana Dinkića i srpskih tabloida traje duže od decenije. Faze međusobnog dodvoravanja i razobručenog sukobljavanja naizmenično se smenjuju. Dinkić je koristio tabloide za, prvo, udarce na vlade Đinđića i Živkovića, a zatim za promovisanje populističkih poteza, dok su ih njegovi politički i poslovni protivnici koristili za kampanje po do danas istim temama – državne pare nestale na Kipru, preuzimanje i prodaja Mobtela, slučaj Nacionalne štedionice.
Posebno zanimljivo je to što je tabloidna štampa u „postoktobarskoj“ Srbiji – izuzev u periodu Zorana Đinđića – bila i ostala pod kontrolom vlasti, odnosno najvećih stranaka i pojedinaca iz vlasti. Pa kad su Dinkića napadali prethodnih godina, to je bilo u režiji njegovih koalicionih partnera iz DS. A kad ga napadaju sada, to je u režiji njegovih partnera iz SNS. Da li je i koliko u to umešan prvi naprednjak Aleksandar Vučić, naravno, ne zna se. „Znakovito“ svakako jeste da su se ovih dana na ministra finansija i privrede i lidera URS ustremili mediji koji žive od informacija iz naprednjačkih redova. Čak i da ljudi iz SNS ne stoje iza napada, imaju moć da ih zaustave. Što ne rade.
U tom smislu, simptomatično je, pomalo i simpatično, da je Dinkić javno zatražio zaštitu predsednika Republike Tomislava Nikolića, apelujući na njega da sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost „jer su se pojedinci iz policije otrgli kontroli i zajedno s tabloidnim novinarima presuđuju i pozivaju na linč“. Nikolić ga je, takođe javno, glatko odbio. „Predsednik neće sazvati sednicu Saveta… Pisanjem beogradskih medija ni na koji način nije ugrožena bezbednost Srbije“, saopšteno je s Andrićevog venca.
Zašto se Dinkić nije obratio za pomoć koordinatoru službi bezbednosti Aleksandru Vučiću? Ili ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću? Pre su njih dvojica adrese za obuzdavanje „pojedinaca iz policije“ nego šef države. Možda nije želeo da ih proziva, jer bi time sugerisao da neko od njih dvojice stoji iza tabloidne kampanje? Možda nije verovao u njihov pozitivan odgovor, pa bolje da „ne čačka mečku“?
A šta bi na sve mogao da kaže Dragan Đilas, koji je na tabloidnim poternicama bukvalno svakog dana od oktobra 2012? Ako je nešto medijski linč, to je ono kroz šta prolazi predsednik DS i gradonačelnik Beograda, a da ga niko na javnoj sceni, o državnim institucijama da ne govorimo, nije uzeo u zaštitu. Lideru najjače opozicione stranke i prvom čoveku prestonice hoće da unište stranku, biznis, porodicu. Ako zbog toga nema potrebe za sazivanjem Saveta za nacionalnu bezbednost, nema nijednog razloga ni da Dinkić bude povlašćen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
