„Komisija je zauzela stav da festival ovakvog profila, naročito imajući u vidu nejasnu programsku koncepciju, nedostatak kvalitetne umetničke selekcije, kao i ogromna potraživanja Nišvil produkcije, ne predstavlja nekomercijalni program i da bi u slučaju finansijske podrške ovom festivalu, Ministarstvo praktično uskratilo podršku mnogim drugim kvalitetnim nekomercijalnim projektima“, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture povodom teksta objavljenog u petak u Danasu pod nazivom „Ministarstvo kulture protiv džeza u Nišu“.
Taj tekst usledio je kao reakcija na uskraćivanje podrške ovom festivalu na konkursu Ministarstva kojim se finansira savremeno stvaralaštvo. Sudeći po drugim manifestacijama, koje su takođe ostale bez ove podrške, ključ za objašnjenje ovakvoga stava prema tim manifestacijama je u poimanju pomenute paradigme „savremenog stvaralaštva“ ili, dalekosežnije, kulturne politike.
„Prošla“ su, dakle, razna kulturno-umetnička društva za gajenje različitih baština, a pored ovih vrtlarskih udruženja, na posebnoj ceni su manifestacije koje svojim nazivom podsećaju na vašarske – razne „jade“, kakvih u Srbiji ima na pretek (doduše, ne posvećenih kulturi, nego slanini, kupusu, pršuti i sličnim delikatesnim brendovima ove zemlje). Ministarstvo je, takođe, u ovoj raspodeli, visoko kotiralo Udruženje književnika Srbije i famoznu Kulturno-prosvetnu zajednicu (na čijem je čelu, podsetimo, po svojim izjavama o pitanju patriotizma u srpskoj kulturi sada već čuveni Živorad Ajdačić), a iz nekog budžaka izvučen je i KPGT, nekadašnji pozorišni projekat Ljubiše Ristića, za koji više niko ne zna „čemu služi, a još i ne radi“.
Tzv. „podršku“ Ministarstva, odnosno sredstva iz budžeta, nije, međutim, dobila (ili jeste, ali u znatno manjoj meri) nijedna manifestacija ili institucija kojoj se zaista mogu pripisati odlike savremenosti i modernosti. Tradicije ni ovim manifestacijama ne manjka (dovoljno je samo pomenuti Oktobarski salon), ali one očigledno imaju problem sa onom patriotskom (i, dodali bismo, populističkom) odrednicom tako važnom onima koji sada kreiraju kulturnu politiku Srbije.
Njima regionalni festivali, koji neretko uključuju ex-YU prostor (problematična odrednica sa stanovišta onih koji u kulturi odlučuju) poput Krokodila ili užičkog Na pola puta, pa i internacionalnog Oktobarca, ne znače puno. Kao ni pomenuti Nišvil, na kome su se, suprotno saopštenju Ministarstva, što znaju svi upućeni, poslednjih nekoliko godina pojavila sva svetski relevantna imena u domenu džeza. Ako niste ukapirali ranije, to sada postaje belodano jasno – u pitanju je dramatična promena kulturne paradigme ove zemlje. Treba li još jednom reći da je zapravo ta promena ona koja vodi do svih ostalih a ne obrnuto? I treba li postaviti pitanje da li smo takvu promenu hteli?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
