Državna bahatost

Nije sporno što Srbija formira obavezne rezerve nafte jer je to obaveza preuzeta u sklopu pridruživanja Evropskoj uniji, plus je veoma važna za interese zemlje u energetskom smislu.

Problem je u tome što nadležni umesto da kupuju sirovu naftu i derivate i popunjavaju skladišta kako bi formirali obavezne rezerve, troše desetine milione evra za rezervaciju papreno skupog goriva u inostranstvu. Dakle, rezerviše se uvoz goriva dok skladišta u kojima bi mogle da se formiraju rezerve nafte i goriva po znatno nižoj ceni stoje prazna. Obavezne rezerve formiraju se najkasnije do 31. decembra 2022. godine i Srbija je dužna da nakon isteka tog roka raspolaže sa rezervama za 90 dana. Obavezne rezerve nafte mogu se formirati i održavati u sirovoj nafti, derivatima nafte, kao i ugovornim pravima o kupovini određenih količina nafte i derivata nafte pri čemu najmanje jedna trećina obaveze čuvanja rezervi treba da bude u gotovim proizvodima. Za svaku državu je najjeftinije u tom slučaju da kupuje sirovu naftu i derivate i popunjava skladišta.

Međutim, nadležni u Vladi Srbije se umesto toga odlučuju za najskuplju opciju, a to je plaćanje rezervacija goriva u inostranstvu iako za to, u ovom trenutku, ne postoji potreba. Kupovina tiketa za rezervaciju goriva se praktikuje samo u ekstremnim slučajevima, kada je nekoj zemlji u kratkom vremenskom intervalu potrebno da obezbedi gorivo pa ga zato unapred rezerviše. I pred toga što su takve nabavke goriva skupe, a rok za popunu rezervi Srbiji ističe tek za nešto više od pet godina, Uprava za rezerve energenata u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike Srbije raspisuje tendere za kupovinu tiketa za rezervaciju goriva. Na taj način nadležni iskazuju veliki stepen neodgovornosti i bahatosti. Dešavalo se čak i da tender raspisan tim povodom bude poništen. Razlog za poništenje jednog tendera je bio taj što je dokumentacijom propisano da pobednik mora da poseduje sopstvenu robu koja se nalazi u rafineriji u Nemačkoj. Ta činjenica podstiče sumnje da se radilo o pokušaju da se tender prilagodi nekoj od firmi učesnica, što je kršenje svih zakonskih normi i tenderskih pravila. Ono što je izvesno jeste da neracionalno trošenje budžetskih sredstava nije u interesu ni države ni građana, te da u konkretnom slučaju nadležni treba da prestanu sa rasipanjem novca poreskih obveznika.