Granica rastegljivosti

Sasvim je jasno da će ogromna rupa u državnom budžetu, znatno uvećana zbog posledica poplava, najlakše da se smanjuje ukoliko se manje para izlije kroz javnu potrošnju. Tako je najavljeno da će umesto solidarnog poreza koji je naplaćivan od onih čija je zarada iznad 60.000 dinara, sada smanjenje plata od deset odsto pogoditi sve koji je primaju iz državne kase. Ušteda značajna, ali nedovoljna, pa se već javnost polako priprema da proguta još drastičniji udar na standard – smanjenje penzija, za šta se tvrdilo da će biti poslednja opcija. Pre nego što su sa republičkog nivoa počele da stižu naznake o merama štednje, lokalne vlasti su reagovale, jer su njihovi prihodi, preraspodelom poreza i doprinosa, značajno smanjene. Tako su građane početkom godine iznenadili višestruko uvećani računi za porez na imovinu, a u većini gradova i opština polako odustaju od svih socijalnih davanja i usluga koje nisu obavezne. To što je Beograd među prvima ukinuo pomoć za penzionere sa najnižim primanjima, smanjio dodatak za trudnice, porodilje, čak i svratište za „decu ulice“ ostavio bez prihoda, samo je pravac u kome se očekuje da će poći i druge sredine, a od jeseni i država.

Hoće li potezi o kojima se za sada samo govori spasiti državu od bankrota? Logika kreatora ekonomske politike jeste da budžet mora da se popuni brzo, da je sve manje prostora za novo zaduživanje ( i inače smo prezaduženi) i da je najsigurniji put ako se skrešu najveće stavke, plate i socijalna davanja, koja obuhvataju široku bazu korisnika. Najsiromašnijih, uglavnom. Ali, osim što je duboko nepravedna, u nekim delovima nehumana, čak i nepoštena (na to u predizbornoj kampanji od pre nekoliko meseci niko nije upozorio) ova logika mogla bi se pokazati i kako totalno pogrešna.

Svaki iskusniji ekonomista objasniće da najavljene mere smanjuju prihode prosečne porodice. Posledica će biti manja potrošnja. I neće samo da padne promet u trgovinama, nego i će tanja biti i naplata raznih računa, kreditnih rata, investicija. U takvim uslovima, po pravilu, bukne i crno tržište pa umesto da se smanjenom potrošnjom budžet rastereti, on će zbog manjih prihoda, u najboljem slučaju biti na istom. Samo što će građani, posebno oni siromašniji, živeti mnogo lošije.