Grčke banke

Izračunato je da su grčke banke od izbijanja velikih nemira u toj zemlji pa do maja izgubile čak 10 odsto depozita. Taj trend je nastavljen i narednih meseci i sada se očekuju novi podaci koji bi mogli da pokažu mnogo dramatičniju sliku. Novac povlače svi, i preduzeća i građani. Zbog snažnih mera štednje Vlade Grčke, problem nelikvidnosti je svuda prisutan, pa je i grčkim građanima potrebna ušteđevina kako bi sastavili kraj s krajem, a da ne govorimo o privredi.

Šta se nas to sve tiče? Mnogo nas se tiče. Sve četiri banke (Nacionalna banka Grčke, EFG Eurobanka, Alfa banka i Pireus banka) posluju u Srbiji. One su bitan faktor u kreditiranju naših preduzeća i građana. Ukoliko se uzdrže od davanja pozajmica u većoj meri, to ne može a da nas ne ošteti. Drugo, preko grčkih banaka nastupaju i grčki investitori, koji su se do sada visoko kotirali u Srbiji po obimu ulaganja. Niti oni imaju novca, niti njihove banke imaju novca – neće biti ni njih. Za razliku od nekih zemalja regiona, koje imaju ovaj isti problem zbog snažnog prisustva grčkih banaka u njihovom bankarskom sistemu, Srbija ima donekle i jake veze sa Grčkom i u trgovini. Takođe zapošljavaju veliki broj naših građana. I sve to je problem.

Građani ne moraju da se plaše. Osim ako nemaju više od 50.000 evra u tim bankama (do te sume država garantuje da će im biti isplaćeno). Verovatno će preko noći postati štediše neke nove banke rogobatnog imena. Ali, da će dobiti neke dobre kamate od grčkih banaka u skorije vreme, to teško. Više razloga za strah ima država. Ukoliko centrale upadnu u probleme, zna se od koga će povlačiti novac. Zato slaba vajda od tvrdnji da su grčke banke u Srbiji zasebna pravna lica. Gazda je gazda i on odlučuje šta će sa svojim.