Opis trinaestostrukog ubistva u Velikoj Ivanči, koje je potreslo Srbiju, i bukvalno ledi krv u venama. Ljubiša Bogdanović (60), miran i poštovan domaćin, u 4,30 ujutru je u svojoj kući ubio svog sina Branka (42), majku i suprugu Javorku, kojoj je pucao u glavu. Posle toga, mirno se uputio ka susednoj kući porodice Stekić, gde je ubio svekrvu i snaju – Danicu i Draganu, da bi zatim odšetao do kuće porodice Despotović. Ubio je Mikaila i Milenu, njihovog unuka Gorana, kao i njegovu suprugu Jovanu i njihovog dvogodišnjeg sina. Bogdanović je onda u sledećoj kući ubio bračni par Mijailović, da bi na kraju u kući Ješića ubio majku i sina – Ljubinu i Miloša.
Da li je boravak na ratištu tokom mračnih devedesetih doveo do tragedije u Velikoj Ivanči? Ili je u pitanju poremećaj ličnosti, nelečen i podmukao sa tragičnim posledicama, ili je reč o nečemu trećem, analiziraće i sporiće se u narednom periodu brojni psihijatri, sociolozi, kriminolozi… jednom rečju stručnjaci svih vrsta i profila. Generalni stav je da su za tragediju odgovorne frustracije i očaj u društvu. Vidljivo je i da se iz sve snage upinju da odgovornost za zločin odagnaju od ratne traume. Jasno je da bi uzroke za zločin trebalo tražiti u društvu i načinu na koji se ono suočava sa izazovima. Kao i uvek kada je reč o velikim tragedijama, pitanje je da li se ovaj događaj u Ivanči mogao na vreme sprečiti.
Kroz šta smo sve ovih dvadesetak godina prošli – od serije ratova u kojima nismo učestvovali, ali su se naši prijatelji i rođaci vraćali u kovčezima, preko sankcija Ujedinjenih nacija, milionske hiperinflacije, pranja kose sapunom, totalne dekonstrukcije društva i srozavanja svih vrednosti, pa do NATO bombardovanja… I sve to u samo desetak godina.
Ako se u sve ovo umeša i kult oružja, tragedija ovakvih (kao u Velikoj Ivanči) ili većih razmera je neizbežna. Država ne samo što mora da promeni Zakon o oružju i pooštri uslove za davanje dozvole za nošenje i posedovanje oružja, nego i da uvede obavezan psihijatrijski pregled da bi se oružje uopšte i dobilo. A sa ratišta su donošene bombe, mitraljezi, pištolji, kalašnjikovi… Toliko da se procenjuje da u Srbiji ima 1,1 milion komada registrovanog oružja. A na novom zakonu o oružju radi se još od 2007, kada je u selu Jabukovac izvršeno devetostruko ubistvo.
Najgore od svega je što se srpsko društvo kreće od tragedije do tragedije, odnosno, promene se događaju tek kada se dogodi nešto što šokira celo društvo. Setimo se samo razloga za pooštravanje kazne za pedofile i silovatelje, oličenih u takozvanom Marijinom zakonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
