Kompenzacija na veresiju 1

Beograd na vodi platiće dug gradu Beogradu na kompenzaciju.

Kompanija u kojoj država Srbija ima 32 odsto udela, a strani partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 68 odsto prošlu godinu je završila u minusu od 2,8 miliona evra. Gradu Beogradu duguje 100 miliona evra, a vratiće ih – izgradnjom parkova, ulica, obala, vrtića, škola…

Tako je bar javnosti objasnio zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

„Beograd na vodi gradu plaća kroz izgradnju javne infrastrukture, što znači da javna infrastruktura koja se gradi u okviru tog projekta prelazi u vlasništvo grada, a što su trgovi, parkovi, ulice, obala, škole, vrtići, pozorišta. Na taj način i po cenama grada se isplaćuje njihovo dugovanje za gradsko građevinsko zemljište“, objasnio je Vesić.

Dug sada jeste veći, kako je rekao, jer nije predat Savski trg, koji Beograd na vodi radi, ali kako se koji objekat javne namene preda, tako se taj dug oduzima i „na kraju ćemo doći do nule“.

Vesić je objasnio kako svaki investitor ima pravo šta god da gradi da u vrednosti 60 odsto dugovanja uradi javnu infrastrukturu. Ali u ovom slučaju to očigledno neće biti samo 60 odsto. Već sve. Jer i među jednakima postoje oni koji su malo „jednakiji“.

Svako ko realizuje projekat od posebnog značaja za državu ili grad (a Beograd na vodi se očigledno vodi kao takav) ima tu mogućnost da ceo svoj dug vrati u „naturi“.

Što će Beograd na vodi iskoristiti.

Ovo u stvari ne čudi.

Otkako je počeo da se gradi i otkako su strani partneri u ovom poduhvatu došli u Srbiju, ne prestaju kontroverze.

Od starta se čini da država, iako manjinski vlasnik u svemu ovome, izdvaja mnogo više.

Aprila 2015. Vlada je potpisala ugovor, kojim je predviđeno formiranje zajedničkog preduzeća, a osnivački ulog partnera iz UAE bio je 22.000 evra.

Srbija se ovim ugovorom obavezala da do juna 2016. raščisti zemljište i pripremi za početak radova, da obezbedi infrastrukturu, dok je s druge strane strani partner trebalo da uloži 300 miliona evra.

Država je, dobro se sećaju svi i kako, raščistila teren u Savamali, taman na vreme, u aprilu 2016. i to preko noći.

Nakon što je grupa organizovanih huligana pod fantomkama očistila teren mimo svih zakona, država je kao manjinski vlasnik nastavila da ispunjava svoje obaveze. Jer osim kompletne pripreme terena, ugovorom je Srbija trebalo da obezbedi i dodatne pozajmice, da dozvoli prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, da prepusti strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, da pokloni privatnom preduzeću objekte i zemljište.

I šta je na sve to onda i da mu omogući da dug vraća kompenzacijom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.