Činjenica da je na obeležavanju stote godišnjice Kumanovske bitke, zbog čega su u Makedoniju došli srpski predsednik i premijer, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić, te prvi čovek Republike Srpske Milorad Dodik, domaćine predstavljala ministarka kulture u vladi iz Skoplja Elizabeta Kančeska, sigurno nije slučajnost.
Iako je predsedniku Srbije pošlo za rukom da u svojoj „regionalnoj“ politici naljuti čak i Grke, inače tradicionalne srpske saveznike, sa izjavama o sporovima Skoplja i Atine, to nije bilo dovoljno da pored gostiju iz Srbije, obeležavanju godišnjice prisustvuje reprezentativnija delegacija Makedonije.
Razlog je veoma jednostavan, mada možda ne dovoljno vidljiv u lavirintu istorijskih staza i bogaza na Balkanu. Naime, ratovi vođeni 1912. i 1913. jednima su bili majka, a drugima maćeha. Makedonci svakako nemaju razlog da na razvoj događaja s početka prošlog veka gledaju sa pozitivnim emocijama. Posle propasti Ilindenskog ustanka 1903, oni ne samo da nisu dosanjali san o nacionalnoj slobodi, već je teritorija na kojoj žive bila najpoželjniji plen za balkanske zemlje koje su pre jednog veka složno zaratile da bi proterale oslabljenu Osmansku carevinu sa poluostrva.
Čak je i povod za Drugi balkanski rat bila baš Makedonija, pošto su Bugari hteli ono što su Srbi uzeli godinu dana ranije. U nastavku sukoba, granice su još jednom prekrojene, pesnički rečeno dok su bile vruće. Stoga neuverljivo zvuči Nikolićeva poruka iz Kumanova da je obeležavanje stogodišnjice bitke poruka mira, saradnje i razumevanja koju Srbija i Makedonija šalju regionu i svetu. Zar bi i sami Makedonci mogli da poveruju u takvu priču kada se i danas, vek posle velikog ratnog požara na Balkanu, suočavaju sa problemima: Bugari im osporavaju naciju, Grci ime države, a Srbi crkvu.
Različito interpretiranje događaja iz zajedničke prošlosti, a Balkanski ratovi su tužna i teška istorijska lekcija svih nas, zbog čega se u zemljama regiona okrugla godišnjica obeležava bez velike euforije, govori da još nismo sazreli i da smo i dalje u zapećku evropskih tokova. Umesto da izvučemo konstruktivne zaključke i da se ustremimo ka ciljevima koji su nesporno zajednički, kao što su izgradnja pravednijih društava, povećanje ekonomskog standarda, promocija regionalne saradnje i integracije Jugoistočne Evrope u evropske tokove, mi i dalje vrtimo u istorijskom krugu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
