Hapšenje nekolicine ljudi bliskih partiji sada bivšeg lidera Mlađana Dinkića, u Beogradu i Nišu, počelo je da otkriva i tajnu finansiranja političkih stranaka. U javnosti se odavno tvrdilo da je naš partokratski sistem leglo i zamajac korupcije, koja je, sudeći prema ovim prvim policijskim krivičnim prijavama, dospela do organizovanog kriminala.
To da su partije koje dođu do vlasti delile resore kao plen nisu dovodili u pitanje čak ni oni koji ostanu u opoziciji, računajući da će i oni tako postupiti i ovajditi se već na sledećim izborima. A dobiti neku instituciju, agenciju, čitavo ministarstvo ili na lokalu, recimo, direkciju za urbanizam, bio je glavni zgoditak. To je značilo lagodan život, mnogo putovanja, dosta novca za stranku i njene izabranike, ali i garanciju da će imati sa čim da uđe u narednu kampanju.
Već su ova dva slučaja, naizgled različitih mehanizama izvlačenja novca iz budžeta, pokazala da su deo ukupne strategije i prećutnog dogovora o nenapadanju među partijama.
U SIEPA se, na primer, nisu ni trudili da sakriju ni manje ni više nego skoro 1.400 raznih ugovora o delu ili autorstvu koje su potpisali sa zaposlenima, a oni deo tako dobijenog „bonusa“, osnovano se sumnja, delili sa svojom strankom. SIEPA je specifična, jer je od svog osnivanja u stopu pratila resor stranačkog lidera Dinkića i ulazila uvek u nadležnost ministarstva koje bi njemu pripalo. Sličnu su poziciju donekle imali i Fond za razvoj i Skijališta. Kod ostalih institucija, od vrha države do lokala, nadležnosti su se menjale, partije koje upravljaju njima su dolazile i odlazile, ali je mehanizam „naplate izbornog rezultata“ opstajao i ostajao „u kući“.
Mnogo profitabilniji je bio deo stranačkog aparata iz „niškog modela“, koji je radio sa investitorima. To donekle objašnjava zašto su se, prema grubim procenama, tokom prethodne decenije milijarde evra „izgubile“ u javnim nabavkama. Deo tih mehanizama razobličio je prethodni, nestranački ministar privrede Saša Radulović, koji tvrdi da je u javnim poslovima bilo „naduvanih“ faktura, da su privrednici koji pod povlašćenim uslovima dobijaju kredite plaćali partijama reket, a u javnosti se još govori i o „ulaznicama“ koje se plaćaju da bi se neki posao dobio, o provizijama, a i o nagradama za predizborne donacije ili lojalnost partiji. Zasad, mehanizam je počeo da se razobličava kod stranke koja je izgubila vlast. Ako se to bude nastavilo kod svih, eto nama neočekivane razvojne šanse – veliki infrastrukturni projekat gradnje novih zatvora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
