Naslov ni slučajno nema nameru da asocira na Snežanu i sedam patuljaka, ali nije ni daleko od toga. U svakom slučaju, ministar privrede Saša Radulović malo-pomalo o sebi gradi predstavu kao o čoveku koji na visokom mestu na kome se nalazi može da radi šta hoće. Iako Ministarstvo za privredu nije nadležno za Zakon o radu, u javnosti se o tom Zakonu najglasnije, najultimativnije, ako ne i jedino, izjašnjava ministar Radulović.
Znali ste da je taj delikatan i važan Zakon u nadležnosti Jovana Krkobabića. Niste. Ni po jada. Ali sudeći po odsustvu svake reakcije, i odobravajuće i neodobravajuće, na istupe Radulovića čini se da ni Krkobabić to ne zna. A to su već jadi.
U Srbiji je, prema informacijama iz Ministarstva za rad, registrovano oko 24.000 sindikata. Od toga su dva, po proceduri iz važećeg zakona, obezbedila status reprezentativnih. Dakle onih koju imaju toliko članova koliko je, po zakonu, dovoljno da svedoči da respektabilan deo zaposlenih stvarno i predstavljaju. Ali njima se ne sviđa ministar Radulović, a ni oni njemu.
Zato je ministar Radulović zaključio da podršku, ne dogovor, oko novih radno-pravnih rešenja koja su njemu mila ne može pa i ne mora („Vi mislite da treba da razgovaram samo sa reprezentativnim sindikatima?“) da dobije od reprezentativnih sindikata nego može i od sindikata koje će sam izabrati sa onog dugačkog spiska od 24 000. Njih 27, kako je u saopštenju koje je moralo da zvuči kao komično navelo samo Ministarstvo privrede. Ni samo ne pominjući broj zaposlenih koji oni eventualno predstavljaju. Dakle, ni 0,1 odsto od ukupnog broja sindikata.
Istina je da se najavljuju izmene zakonskih rešenja o sindikalnom organizovanju: uslovi za registrovanje sindikata trebalo bi da budu pooštreni, a procedura priznavanja reprezentativnosti olabavljena. Sa ciljem da spisak od 24.000 bude mnogo, mnogo manji, a spisak od samo dva, nešto veći.
Dotad, ministar mora da se drži zakona. Bez obzira da li njegovo ponašanje povlači zakonsku sankciju. Sve se češće postavlja pitanje – ko u sve brojnijim sukobima podržava Sašu Radulovića. Odgovor je: Vlada Srbije ga nijednom nije izričito podržala, ali važnije je da ga se nije ni odrekla. A što nije zabranjeno ponašanje, dopušteno je . Radulović gradi političku figuru koja je kombinacija Aleksandra Vučića i Mlađana Dinkića, kao novi Vučić on prezire radnike zbog radnih troškova, a kao i Vučić I Dinkić, zakon doživljava kao smetnju. Na putu ka cilju o kome još ne znamo ništa. I poziciji još jednog ministra za sve.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
