Jedno je ipak nesporna činjenica, osim ako ne postoji namera da se pred stvarnošću pretvaramo da nije stvarna i da sanjamo. A to je nedodirljivost direktnih vođa partijske organizacije SNS.

Niko, ni pokojni Miodrag Rakić, ni neki Koštuničini ljudi, nisu imali taj status nedodirljivosti kao što ga ima glavni operativac naprednjaka – Andrej Vučić. Status koji uživa zahvaljujući tome što je rođeni brat predsednika stranke i države Aleksandra Vučića, i tome što svi koji se smatraju Aleksandrovim bliskim saradnicima moraju pomno da taj status održavaju u javnosti. O Andreju sme da govori samo Aleksandar, kada, na primer, pomene da Andrej ode kod domaćina, da porazgovara, popije sok i pita ga šta mu treba kako bi glasao za naprednjake.

Ako o Andreju neko drugi piše ili govori, kao sada za nedeljnik NIN, ili kao pre za Danas, onda se to tretira isključivo kao napad na najvišeg državnog zvaničnika – predsednika Vučića. Svesni smo valjda svi koliko ta reč „napad“ zlokobno zvuči. Jer povod nije pisanje radi pisanja, kako bi neko tek analizirao naprednjake, već to što je neko iz SNS prvi pomenuo Andreja.

U slučaju Danasa, to je bio ministar policije Stefanović, kada govoreći o nađenom oružju u Jajincima, rekao da se ne zna da li je moguća meta tadašnji premijer Aleksandar, ili njegov brat Andrej. U slučaju NIN-a jer je Predrag Belić, bivši poverenik SNS iz Alibunara, rekao da Andrej preko koordinatora kontroliše partiju u potpunosti. Belić nije ispričao ništa novo i ništa što već opozicija ne tvrdi – da se nasilnim metodama menja vladajuća većina po opštinama, da se vlada mafijaškim metodama, da je Branko Malović glavni Andrejev čovek od poverenja.

Sve to smo već mnogo puta čuli od opozicionih političara, kao što bi i Beliću moglo da se spočita da je promenio stranu u normalnim političkim okolnostima. Ali, normalizovane su potpuno nenormalne okolnosti – feudalna nedodirljivost jedne vladajuće porodice, koja više nije prva među jednakima, nego daleko iznad svih drugih.

Ministar odbrane Vulin, poslanik Igor Bečić, koji je na čelu važnog parlamentarnog odbora za službe bezbednosti, članica predsedništva SNS Irena Vujović, zamenik gradonačelnika prestonice Vesić i drugi, smesta su morali da održavaju tu nedodirljivost, ustajući protiv kampanje „koju opozicija vodi protiv porodice Vučić“… Ali svako od njih mora u sebi da razmišlja da li će možda biti i sam politički žrtvovan na oltar te nedodirljivosti, i da li će pre ili kasnije neko doći i po njih, kao što je po tog Belića iz Alibunara. Nevolja sa diktaturama je upravo u tome – za razliku od demokratije – ne može se predvideti kada će se tačno i kako vlast promeniti.

Povezani tekstovi