Nema predaha, nema predaje

Retko koji ovlašćeni posmatrač, odnosno profesor, analitičar, pisac, kolumnista, a da se nije poduhvatio cifara, poređenja, fudbalskih tribina, računa i proračuna…

U jednoj činjenici sve ipak, sve te računice doslovno slažu, a to je da je Vučićev miting bio brojniji nego opozicioni. I upravo je ta politička činjenica vrlo značajna, ako se sagleda na pravi način. Jer, dva puta tokom petomesečnih demonstracija, za koje deo javnosti insistira da se zovu građanskim, kako bi se istaklo da je to mnogo šire određenje nego „opozicioni“, Vučić je morao da pokreće svoju partijsku mašineriju. I da tu mašineriju troši.

Sad, to što se tvrdi da je to isto što i glasačka mašina i da pokazuje da ko uđe u autobus da ide i na miting, taj će ući i u kabinu, da na glasačkom mesto zaokruži Vučića, jeste tačno. Ali, samo donekle. Jer, šta će Vučić ako za mesec dana ponovo bude imao par hiljada opozicionih demonstranata na ulicama i ako se desi nešto što će privući veliku pažnju javnosti kao upad Boška Obradovića u RTS? Da opet pravi najveći skup ikada u Beogradu, da organizuje kampanju „Budućnost Srbije“, da pokreće svakog koordinatora SNS-a, šalje svoje glasovne poruke po lokalu, podiže šire rukovodstvo na sednicu u Centru Sava?

Iz tog ugla gledano, svaki ostanak opozicionih demonstranata na ulici, i u uskršnjoj suboti, i 4. maja, jeste dobar po opoziciju, a loš po Vučića. Brojnost nije presudna, upornost da se pokazuje nezadovoljstvo jeste. Jer, odgovor na to nezadovoljstvo više iscrpljuje vladajuću partiju i njenog predsednika nego opoziciju i građanske aktiviste.

Dokle god se jednom nedeljno ljudi okupljaju na ulicama Beograda, i makar po nekoliko stotina u drugim gradovima Srbije, Vučić ne može da proglasi potpunu pobedu. Opozicija time uspeva da održava svoju priču – da vodi borbu protiv jedne duboko autoritarne vlasti, dok Vučićeva priča trpi oštećenja, jer njegove potpune pobede nema.

Pri tome, za razliku od Protiv diktature 2017. ili Patke 2016. godine sadašnje ciklične demonstracije imaju veliku prednost. A to je dogledno vreme za izbore. Redovni su za godinu dana u proleće 2020, što znači da smo već na kraju leta u pravoj zahuktaloj kampanji. Dotle, u njenoj pripremi – i to je još nešto na šta Vučić nema odgovor: tajming.