Činjenica da se na sednici Vlade Srbije nije raspravljalo o tome da li kompaniji Simpo, na čijem čelu je Dragan Tomić, ugledni član Socijalističke partije Srbije, treba naložiti da plati fiskalni dug ili da država preuzme većinsko vlasništvo nad firmom, rasplamsala je polemike da li najavljeni princip „nulte tolerancije“ umire i pre nego što je zaživeo.
Naime, država je nedavno pokrenula kampanju „nulte tolerancije“ prema svima koji ne plaćaju porez, pa vest da Vlada Srbije nije raspravljala o slučaju Simpa budu razumnu sumnju da li će i dalje biti povlašćenih. Takođe, jačaju „akcije“ onih poznavalaca političko-privrednih kretanja koji tvrde da je odluku o „nultoj toleranciji“ lako bilo obelodaniti, ali da je njeno sprovođenje daleko veći zalogaj. Istini za volju, priču o skidanju tačke dnevnog reda sa sednice Vlade izvori bliski premijeru Ivici Dačiću karakterišu kao „manipulaciju Ministarstva finansija na čelu sa Mlađanom Dinkićem, faktički u ostavci“ i da je bilo reč o dopuni dnevnog reda koja je skinuta sa razmatranja, a ne o već predviđenoj tački za usvajanje. Obrazloženje zbog čega se nije diskutovalo o dugovanjima Simpa jeste da na toj sednici nije bio prisutan Aleksandar Vučić i da odluku da li će ako para nema da vrati dug tu kompaniju preuzeti država, odnosno postati njen većinski vlasnik, treba doneti kada na njoj učestvuju i premijer i prvi potpredsednik. Da li će se na sledećoj sednici Vlade, uz prisustvo svih relevantnih činilaca raspravljati o tome preostaje da se sačeka.
Iako dobro upućeni tvrde da je podržavljenje Simpa ipak najlogičniji epilog, u slučaju da se toj firmi dugovi na bilo koji način oproste proklamovana „nulta tolerancija“ bila bi potpuno diskreditovana. Odnosno, umesto nulte zbilo bi se nešto što bi se moglo nazvati „ipak tolerancija“. Osnovni problem je u tome da su se u poslednjih skoro 15 godina sve vlade bez obzira ko ih je činio opredeljivale za tolerisanje dugova javnim preduzećima i onima koje kontroliše država. Jednostavno, pod alibijem da je reč o preduzećima u restrukturiranju i da im se traži adekvatan strani ili domaći privatni partner, ona nisu morala da brinu o plaćanju recimo računa za struju ili grejanje, a mnoga nisu plaćala ni poreze.
„Nulta tolerancija“, bar što se građana tiče, podrazumeva sprovođenje održivog koncepta, a nikako jalovo političko prepucavanje. Što bi se reklo, „nulta tolerancija“ mora proći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
