Olimpijska agonija

Umesto da dobiju svoj zarađeni novac i vrate se u Srbiju, većina građevinaca sada čeka u pritvoru, dok im tamošnji sudovi ne odrede deportaciju. Srbija nije u mogućnosti da im pomogne. Osoba preko koje su otišli u Rusiju, vlasnik agencije za zapošljavanje, neće biti kažnjena. Građevinske kompanije koje zidaju hotele i stadione po Sočiju za predstojeće zimske olimpijske igre nastavljaju sa svojim poslom, iako su držale neprijavljene radnike kojima nisu redovno plaćale rad. Jedini koji trpe posledice su sami radnici, verovatno ne samo iz Srbije.

Međutim, glavni problem nije to što država sada ne može da pomogne svojim sugrađanima, već što je uopšte dozvolila da do ovakve situacije dođe. Građani Srbije su i u prethodnim decenijama organizovano odlazili na rad u inostranstvo, ali su takve ture bile kontrolisane i sprovedene u skladu sa zakonom, pa se nije moglo dogoditi da radnici ostanu bez plata i na kraju deportovani nazad u Srbiju kao kriminalci.

Kako je moguće da danas put u Rusiju organizuje „agencija“ iz Kragujevca, a da radnicima ne obezbedi papire za rad, da njen vlasnik ne zna ni kakav će im biti smeštaj, ni da li će imati obezbeđenu hranu, niti kako da reši bilo kakav potencijalni problem.

Pitanje građevinaca iz Sočija danas je u centru medijske pažnje, ali treba se zapitati koliko je još ovakvih slučajeva i koliko još ima ovakvih agencija, koje očajnim ljudima, bez mogućnosti da u svojoj zemlji nađu posao, za proviziju nude „spas“ u inostranstvu, na čijem kraju ih čekaju zatvorska ćelija, deportacija i prazan džep. I dokle će ih država tolerisati i ponašati se kao da problem uopšte i ne postoji?

Nije baš uporedivo, ali zbog sličnih „izvoznih“ agencija azilanata je i šengenski bezvizni režim Srbije sa zemljama EU u velikom problemu. Naravno, između redova, u ovim slučajevima leži ono što svi znaju – dobra zarada za one koji treba da zažmure i kojima odgovara da se tako „kraducka“. Koliko je tu državnih nameštenika?