Starogrčki filozof Aristotel napisao je trista godina pre nove ere da je idealna država ona u kojoj svako radi svoj posao, mudraci mudruju, vladari vladaju, a stražari hapse lopove. Stoga kad Aleksandar Vučić stalno ponavlja kao lajtmotiv antikorupcijske borbe „omogućili smo tužiocima i policajcima konačno da rade svoj posao“, ona civilizacijski prati trag sve do zajedničkog semantičkog korena – polis kao zajednica slobodnih građana, i policija kao njen čuvar. Kako onda nekadašnji prestoni grad Srbije u srcu Šumadije – Kragujevac postaje poput mesta iz holivudskih scenarija? Bilo za špageti vestern u kome šerif i gradonačelnik kroje sudbinu svega, bilo za triler gde se rasplet policijske istrage odmotava do najvišeg političkog vrha zemlje.
Zašto u gradu bogate prošlosti, koji važi za jedan od tri u kojima se nešto bolje živi nego u ostatku zemlje, gradonačelnik poslednja hapšenja povezuje sa političkim ambicijama predsednikovog sina? Možda je i tačno to što se tvrdi da „svako iz policije svakoga drži u šaci“, kao što je takođe moguće u istoj tvrdnji reč policija zameniti sa rečju politika. Međutim, čini se da malo ko uviđa da kakva god da je politička odluka, volja ili plan postoji i društvena stvarnost čiji zakoni, kao i zakoni prirode mogu da se kontrolišu samo donekle.
U konkretnom slučaju, borba protiv korupcije ovih razmera nije mogla da proistekne samo iz nečije lične odluke da eliminiše političke protivnike ili da smeni neku lokalnu vlast. Nju je pre svega proizvelo dospeće u tačku koja se u ruskoj teoriji zove prelazak u sistem neefikasne korupcije. Po toj ruskoj školi, korupcija stalno proizvodi entropiju i u jednom trenutku neefikasnost postaje takva da sistem radi samo i isključivo tako što urušava sam sebe. Da li smo došli u tu tačku, da li je Vučić morao da se dogodi i da li će zbog Kragujevca pasti vlada, ostavljeno je svakom građaninu na uverenje, koje u budućnosti može da pretvori u glas na izborima.
U međuvremenu svi nastavljamo da radimo svoj posao. Računajući i političare, čije je glavno zanimanje da tumače činjenice onako kao smatraju da im je korisno za političku borbu. Između tumačenja i zloupotrebe ima razlike, a poslednjih dvadeset godina, ako ništa drugo, valjda smo naučili da to razlikujemo i da se opiremo kontroli i manipulaciji, koliko god nam okolnosti to omogućuju, a i preko njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
