Crna Gora kao lider u evrointegracijama „krnjeg“ Zapadnog Balkana – posle ulaska Hrvatske u EU, naime, postavlja se pitanje ima li više smisla taj politički termin – ispunila je još jednu svoju evropsku obavezu. U Budvi je, mada na jedvite jade, održana prva crnogorska gej parada.
Odlaganje manifestacije koja za Evropsku uniju predstavlja krunski dokaz poštovanja ljudskih prava jedne demokratske zemlje više nije imalo smisla. Ako se parada nije mogla održati u Podgorici ili prestonici Cetinju, u Budvi je bila „dobrodošla“, mada su lokalni mediji objavili ankete čiji rezultati pokazuju da se većina građana protivila manifestaciji kao „sramotnoj“. Naravno, nerede su, kao i u svim ostalim sredinama netolerantnim prema homoseksualcima, organizovali ekstremisti.
Pokazalo se da je izbor Budve bio pametan, pošto su po završetku parade njeni učesnici bezbedno evakuisani brodovima „na njima poznata odredišta“, uz pratnju policije koja je, radi svake sigurnosti, pri povlačenju upotrebila i dimne bombe. Može biti da je crnogorskoj policiji bilo lakše da odstupanje sprovede pomorskim putem nego onomad srbijanskoj kopnenim.
Organizatori su se iznenadili „onolikim stepenom netolerancije“, pa su stihovi koje je Rambo Amadeus davno sklepao – „u Crnu Goru takve ljude (homoseksualce) šalju na robiju“ – potvrdili svoju aktuelnost. Mediji su se sprdali da je Zdravko Cimbaljević iz organizacije LGBT Forum Progres „jedini gej u Crnoj Gori“.
Paradi su ipak dali podršku i predstavnici vlade, opozicije i nevladinih organizacija, među njima i savetnik premijera, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i parlamenta. Bili su i zvaničnici Ministarstva za ljudska prava, lakše su povređeni, ali „zadovoljni kako je Parada ponosa prošla“.
Premijer Đukanović je kao pragmatičan političar s jedne strane rekao da se vlada „zalaže za dosledno poštovanje ljudskih prava svih ljudi“, a s druge događaj u Budvi nazvao iskušenjem i kazao da nije otišao na manifestaciju jer „nije za političko paradiranje“. Opozicija koja ga je prozivala takođe nije išla u Budvu. U odbrani parade bio je oprezan i predsednik Skupštine Ranko Krivokapić, koji je kazao da prava treba poštovati „sviđala nam se ili ne“.
U Srbiji bi parada trebalo da bude održana u oktobru. Ako je bude, nema sumnje da će biti održana pod sličnim okolnostima. A pravo pitanje je koliko će Brisel na njoj insistirati, budući da Unija sada sa Srbijom ima preča posla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
