Ponovo na margini

Najveći deo njihovih zahteva, do sada bezuspešno upućivan svakoj vladi, postao je deo izbornih slogana i SNS-a i partija koje sada čine vladajuću koaliciju. Tako je obećavano da će nova vlast smanjiti doprinose na zarade kako bi povećala uposlenost, da će suzbijati sivu ekonomiju, preispitati politiku subvencija, doneti zakon o zanatstvu, ali i obezbediti efikasniji pravosudni sistem, koji bi omogućio brzu naplatu nespornih potraživanja. To jesu problemi našeg poslovnog ambijenta koji najviše bole male firme, a one čine 99,8 odsto ukupno registrovanih pravnih lica, zapošljavaju više od 66 odsto radnika sa značajnim potencijalom rasta, u BDP-u učestvuju sa 56 odsto.

Međutim, brojke i logika su jedno, a politička stvarnost u Srbiji nešto sasvim drugo. Već posle nekoliko nedelja, kada je formiran Nacionalni savet za oporavak privrede, bilo je jasno da će mala preduzeća nastaviti da rade na marginama, jer su u to telo ušli uglavnom predstavnici krupnog kapitala. Njima su okrenute i prve mere vlade, pa se već sada najavljuju, uz poresku reformu, čiju neophodnost niko ne spori, i brže dobijanje građevinskih dozvola, subvencionisani krediti, promene Zakona o radu kojima će se omogućiti jednostavnije otpuštanje viškova zaposlenih.

„To jeste dobro, ali nije ono što smo mi tražili“, kažu mali preduzetnici i podsećaju da se izgradnjom i prometom nekretnina bave uglavnom strane kompanije i poneki od domaćih giganata, da kredite mnogo više koriste velika preduzeća, dok se banke i firme iz MSP sektora najčešće uzajamno izbegavaju i samo u krajnjoj nuždi sklapaju aranžmane. Posebna priča su zahtevane promene radnog zakonodavstva, jer velikim sistemima i strancima odgovara da se lako rešavaju zaposlenih kada im nisu potrebni. „Mali“ kažu da bi to i njima možda odgovaralo, ali upozoravaju da bi vrlo brzo bez posla ostale na hiljade radnika, što ne ide u prilog ni državi, ali ni malim preduzećima, koje bi pad kupovne moći stanovništva mnogo više pogodio nego velike kompanije.