Lideri albanskih partija iz Bujanovca, Preševa i Medveđe odlučili da prekinu razgovore s Vladom Srbije, izjavio je Riza Haljimi, predsednik Partije za demokratsko delovanje i jedini predstavnik Albanaca sa juga Srbije u republičkom parlamentu. Haljimi objašnjava da su se predstavnici Albanaca na ovaj potez odlučili zbog neprihvatanja amandmana na zakon o mreži sudova, usvojen u Skupštini, za koji smatraju da je „diskriminatorski“ prema ovoj nacionalnoj zajednici.
Komentarišući ovu odluku, premijer Dačić izjavio je da nema razloga da prekinu razgovore s vladom. „Ako neće da razgovaraju sa nama, s kim će – nemaju s kim drugim“, primetio je Dačić. I predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković smatra da nema razloga za prekid. „Mi nismo obavešteni zvanično o stavovima albanskih lidera iz ove tri opštine, a Koordinaciono telo će nastaviti da rešava probleme građana koji žive na ovim prostorima“, rekao je Stanković.
U međuvremenu je stiglo dodatno objašnjenje Šaipa Kamberija, predsednika bujanovačkog odbora PDD, da je u pitanju „pauza u dijalogu zbog alarmantnog stanja koje je stvoreno u rešavanju pitanja pravosuđa“. Predstavnici Albanaca s juga Srbije poslaće pismo premijeru Dačiću i vicepremijeru Vučiću u kojem će tražiti garancije da će obećanja Vlade iz dosadašnjeg dijaloga biti ispunjena, najavio je Kamberi.
Na osnovu razgovora koji su, uz posredovanje OEBS, tokom januara i februara vođeni sa predstavnicima Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, Vlada Srbije je 4. juna usvojila Platformu koja ima sedam tačaka, a koja je u međuvremenu počela da se realizuje. Platforma se odnosi na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak tri opštine, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju u pravosuđu, obrazovanje, kulturu i medije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja na tom prostoru.
Predstavnici Vlade u pravu su kada kažu da je dijalog jedini način rešavanja problema u ovom delu zemlje i poboljšanje položaja Albanaca. Neozbiljno bi, ipak, bilo da se sprovođenje Platforme, kao što se desilo sa mrežom sudova, bazira na podacima popisa iz 2011. godine, koji su Albanci bojkotovali. Može neko da se ne slaže sa tom odlukom Albanaca, ali ako im država konkretnim potezima poručuje – ima vas tek oko hiljadu i šta hoćete – može se odgovoriti i kontrapitanjem, ako ih ima tek oko hiljadu, zašto je za rešavanje njihovih problema potrebno uključivanje OEBS i donošenje Platforme?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
