Ratno klupko

Krvavi obračun zaraćenih strana u unutar Sirije već je odneo 16.000 života. Borbe su stigle do prestonice Damaska. Pobunjeničke snage, pripadnici Slobodne sirijske armije, žele što pre da vide leđa režimu. Asad, međutim, ne želi da popusti i „spoljne sile“ krivi za krizu u svojoj zemlji. Zavadio se i sa Turskom. Obaranje turskog aviona dovelo je do najniže tačke u odnosima između dveju zemalja. Ni govora više o „tursko-sirijskom bratstvu“, kako je 2011. pričao šef turske vlade Redžep Tajip Erdogan. U trenutku kada se dodatno zaoštravaju odnosi sa Turskom, sirijski režim se sve više okreće Rusiji. Ako je verovati informacijama iranske novinske agencije Fars, Rusija, Kina, Sirija i Iran će u narednih nekoliko nedelja održati velike zajedničke vežbe na teritoriji Sirije. Najveće na Bliskom istoku.

Drugi rat, onaj verbalni, već mesecima se vodi u Njujorku, u sedištu UN. Na jednoj strani Rusija i Kina, na drugoj SAD i saveznici. Naizgled, gledišta su ista – svi pozivaju na prekid vatre, politički dijalog, dostavljanje humanitarne pomoći… A raspleta ni na vidiku. Teoretski, najbezbolnije bi bilo mirno rešenje kroz pregovore između Asada i pobunjenika, ali takvo rešenje u ovom trenutku izgleda neverovatno. Posle neuspeha posmatračke misije UN u Siriji, neizvesno je šta će biti sa mirovnim planom Kofija Anana. Opozicioni sirijski Nacionalni savet sada traži angažovanje naoružanih Plavih šlemova.

Zapad još ništa nije učinio značajno u cilju okončanja neobuzdanog krvoprolića u Siriji. Bilo da je reč o diplomatiji, koja obnavlja stare hladnoratovske sukobe, bilo da je reč o oružanoj zaštiti, koja bi se, kako tvrde mnogi, mogla pretvoriti u neželjenu intervenciju poput Avganistana, većina se slaže samo u jednoj oceni – Sirija nije Libija. Ono što bi se moglo dogoditi u Siriji, gotovo bi sigurno promenilo mnoge bitne odnose u regionu. Za Bašara al-Asada nema povratka. Sa sigurnošću se može reći da nikada neće pristati na bilo koji plan po kojem mora predati vlast, jer bi to značilo njegovu smrt.