Odnos Srbije prema ukrajinskoj krizi, situaciji sa Krimom i napetosti na relaciji Evropska unija i SAD – Rusija, može da se podeli u tri dela – politička podrška, politički muk i politička neodlučnost. Naime, kada su počeli protesti u Ukrajini, koji su završeni zbacivanjem predsednika Viktora Janukoviča i formiranjem prelazne vlade, srpski političari su uglavnom empatisali zbog teške situacije u toj zemlji i nadali se da će se nacija uspešno oporaviti. Premijer Ivica Dačić govorio je da je „žalosno sve što se dešava u Ukrajini, a Srbija će biti konstruktivna i pružiti pomoć ako bude potrebno“. To je, dakle, bila politička podrška.
Situacija u Kijevu se smirila, ali je na red došao Krim, poluostrvo na jugu Ukrajine, koje je proglasilo pripajanje Rusiji, što je predsednik Vladimir Putin oberučke „prihvatio“ (to jest, podstakao). U celom svetu je krenulo poređenje Krima i Kosova, samo su srpski političari „mudro“ ćutali. Znači, politički muk. Onda je na red došla kriza u odnosima Brisel i Vašington – Moskva. Rusiji su uvedene sankcije, što nije pokolebalo Putina da aneksira Krim. Čak su se Crna Gora i Albanija, zemlje na putu ka EU, pridružile sankcijama protiv ruskih zvaničnika. Srbija se nije oglašavala. Kada su mediji, između ostalih i Danas, pitali srpsko Ministarstvo spoljnih poslova da li će se pridružiti EU u uvođenju sankcija Rusiji i Janukoviči, rečeno nam je da MSP to ne može da komentariše, jer je vlada u tehničkom mandatu.
Ipak, pokazalo se da može, jer je Ministarstvo u subotu žestoko reagovalo povodom promotivnog video-spota ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka – zašto Ukrajina treba da uđe u EU – u kome se pojavljuje karta na kojoj su izbrisane sve države bivše Jugoslavije i „pripojene“ Hrvatskoj. Ministar Mrkić će, saopšteno je, uputiti demarš otpravniku poslova Ambasade Ukrajine u Beogradu. Dakle, vlast Srbije vređa što nas nema na nekoj apsolutno nebitnoj mapi, ali se ne odlučuje da li će podržati EU, iako smo počeli pregovore o pristupanju. Politička neodlučnost.
Ako je suditi prema rečima PPV Aleksandra Vučića da će „Srbija poštovati svoje obaveze na putu ka EU i (istovremeno) neće imati neprijateljski stav prema Rusiji“, to znači da će zvanični Beograd odluku o sprovođenju standarda EU u ovoj oblasti odložiti najverovatnije do otvaranja pregovaračkog poglavlja o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, a ono je među poslednjim. To onda znači da srpska vlast ima još vremena da sedi na dve stolice. Blago njoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
