Glumac Branislav Lečić je već u svom Dnevniku, koji je za naš list pisao tokom 57. Sterijinog pozorja, na kojem se prvi put pojavio kao predsednik žirija, najavio da je moguć neočekivan rasplet Pozorja. Napisao je da je prvi sastanak žirija bio kratak i operativan i da je on kao predsedavajući insistirao da se žiri okuplja svako veče odmah posle odgledane predstave i dao je samo jednu instrukciju: „Potpuna sloboda i nezavisnost. Dodela nagrada nije obavezna“.
Međutim, i on, kao i teatrološkinja Ana Lederer iz Zagreba, dramaturškinja Maja Pelević i rediteljka Ana Tomović iz Beograda, te reditelj Janez Pipan iz Ljubljane, doživeli su da iz publike čuju „ua“ i „bu“, dok je Branislav Lečić u subotu uveče saopštavao odluke koje su većinom donesene jednoglasno, a u kategorijama u kojima nisu dodeljene – odluke su bile isključivo jednoglasne. Ovakva reakcija publike u Novom Sadu se retko dešava.
Nije samo publika ovako reagovala. I pozorišna javnost je juče iznela stav po pitanju nedodeljenih nagrada. Naravno, komešali su se pozorišnjaci i u mesecima pre festivala: prvo zbog selekcije, pa su komentari bili da su sve predstave kamerne, da nema velike prave drame… Kap je prelila čašu kod nagrada.
Prvi se oglasio Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212, koji smatra da Pozorje treba „ukinuti“ jer žiri nije dodelio nagrade čak u četiri kategorije. Njihovu odluku smatra skandaloznom, i najavljuje da Atelje 212 „nakon ove sramote“ više neće učestvovati na Sterijinom pozorju koje je „dotaklo dno“. Lečić je odbacio ove prigovore i rekao da „ko izgubi, ima pravo da se buni“ i da Sterijino nije „dotaklo dno“. Najavu da Atelje 212 ubuduće neće učestvovati na Pozorju, Lečić je kratko prokomentarisao:“Nije Kokan Mladenović večiti upravnik Ateljea 212“.
Milivoje Mlađenović, direktor Sterijinog pozorja poziva da se strasti smire, da nije prvi put da su pozorišnjaci nezadovoljni odlukama žirija, da Sterijino nikada neće biti festival „osrednjih pozorišnih ostvarenja“ i da činjenica da nisu dodeljene nagrade, između ostalih, za scenografiju i kostimografiju, upućuje na to da treba otvoriti pitanja šta se dešava sa tim kategorijama u modernom pozorištu. Da li to govori o siromaštvu pozorišta, ili o siromaštvu ideja, ili o potpuno novoj vrsti pozorišta, koje ne poseže više za iluzionizmom, već se koristi i drugim tehnikama?
Andrej Nosov, direktor Hartefakt fondacije je zadovoljan. Hartefakt fond se prvi put pojavio na Sterijinom pozorju, i to sa dve predstave, i osvojio čak sedam nagrada.
Dok se u književnim krugovima još uvek diskutuje o prošlogodišnjoj nedodeljenoj Andrićevoj nagradi, pozorišni krugovi se tek zagrevaju. U oba slučaja je isto: žiri ima pravo da nagradu ne dodeli, a zašto književnu ili pozorišnu produkciju smatra nedovoljno dobrom za nagradu, nije pitanje samo za njih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
