Ogromna većina firmi u Srbiji od 1. januara će se suočiti sa vrlo neprijatnim troškom – strujom skupljom za čak 18 odsto, ako se koristi tokom dana.
Informaciju o novim cenama energije EPS je ovih dana počeo da šalje na adrese svojih komercijalnih kupaca, to jest preduzeća.
Razumljivo, ovakva odluka nije se dopala firmama. „Jel oni hoće da unište privredu Srbije?“, „Kako EPS sme da toliko diže cenu?“, „Odakle državnom preduzeću pravo da se tako ponaša?“, „Kako oni ovo opravdavaju?“. Ova i još mnoga druga pitanja juče su novinarima Danasa postavljali rukovodioci pojedinih firmi, nimalo srećni zbog novog nameta. Odgovor je, međutim, jasan: EPS nije dužan da se ikome pravda zato što je firmama podigao cenu struje, a još bi manje trebalo da brine „o privredi Srbije“. O tome bi trebalo da brine sama ta privreda, a delom i država, ali ne na teret EPS-a ili bilo kog javnog preduzeća.
O čemu se radi? Za razliku od isporuke struje domaćinstvima, EPS firmama prodaje energiju na takozvanom otvorenom tržištu. To znači da je EPS samo jedan od operatera od kojih firme mogu da nabave struju, a nikako jedini. Pa tako, ako je neko preduzeće nezadovoljno ponašanjem EPS-a, ništa lakše nego da raskine ugovor s tom kompanijom i zaključi sa nekom drugom. U Srbiji rade bar još četiri prodavca struje – HEP, EFT, GEN-I i Nova komoditis. Svako ko je ljut zbog EPS-ovog poskupljenja može da pozove ove druge prodavce, pita za cenu i uslove i pređe kod njih. Slično kao kad menjate mobilnog operatera ili kad kupite karte kod jedne avio-kompanije umesto kod druge. Obe lete na istoj ruti, sa istog aerodroma, ali po različitim cenama.
Ovde je problem što je EPS-ova cena po pravilu najniža. Dakle, čak i sa poskupljenjem, sva je prilika da će EPS u većini slučajeva ostati najpovoljniji provajder. To što bi njegovi potrošači – firme, hteli da je EPS još jeftiniji, ipak je samo njihov problem, jer je to isto kao kada bismo mi sad tražili od tih istih firmi koje troše struju da spuste cene svojih proizvoda, pošto su nam preskupi.
Dublji razlog ovolikog iščuđavanja EPS-ovoj odluci jeste to što mnogi u Srbiji i dalje ne znaju šta hoće. Socijalizam ili kapitalizam? Kontrolu cena ili slobodno tržište? Monopol ili konkurenciju?
I jedno i drugo ne ide.
Ili imamo samo jednog državnog dobavljača koji nema nikakvu konkurenciju i od kojeg možemo da zahtevamo određene cene, a da njegove eventualne gubitke svesno pokrivamo iz budžeta ili imamo više dobavljača, koji svoje cene formiraju slobodno, tako da na svakom prodatom kilovatu zarade novac, a kupac sam bira kod kojeg će se snabdevati.
Srbija je izabrala ovaj drugi model i to je načelno i na duge staze dobar izbor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
