Supermen iz opštine?

Najnoviji obrt u slučaju „čičine“ rehabilitacije mogao bi da navede na pogrešan zaključak, naročito one kod nas i u susedstvu koji su osetljivi spram ove teme, da je kontroverzni naum konačno zaustavljen, pa neka je čak i u lavirintu administrativnih začkoljica kako to samo u birokratskoj Srbiji može biti.

Da li je to neki opštinski ćata, možda sin ili unuk partizanskog prvoborca, odlučio da učini najveću hrabrost u karijeri tako što će se pretvori u gorostasa koji će zaustaviti istorijsku nepravdu, ili barem sprečiti, odložiti sumnjivu „pravdu“. Da li se, dakle, neki opštinar obnoć preobrazio u supermena koji se bori za dobro?

Kao što znamo, Supermen i slični junaci obitavaju u stripovima i filmovima. Stoga će pre biti da je slučaj „đenerala“ ostao bez moćnih patrona iz odlazeće vlasti, manje ili više eksponiranih. Izbori su prošli, oni su poraženi, pa više ne mogu, čak i da hoće, da vrše istorijska pretumbavanja zarad šake glasova.

Doduše, neki od učesnika u novoj vlasti mogli bi, barem po onome što su činili i za šta su se zalagali, da budu još „slabiji“ naspram čičinog slučaja, ali pustimo ih, pošto se još nisu ni konstituisali, da se u narednim nedeljama ili mesecima izjasne o ovome.

Ne bi iznenadilo da baš oni, zbog veoma kompleksnog prtljaga koji nose kroz prethodnih 20 godina srpskog pluralizma, zbog onoga što su govorili i činili u raspadu bivše Jugoslavije, budu pažljiviji u pogledu rehabilitacija, podjednako u meri u kojoj odlazeće demokrate nisu bile.

Ali, čak i ako bude tako, slučaj Draže Mihailovića će samo privremeno otići u fioku da bi ga iz nje izvadili prvom prilikom kada nekome to bude potrebno. U tom smislu, vođa „Kraljevske vojske u otadžbini“ je u pluralističkoj Srbiji, bez obzira kolika je njegova istorijska (ne)odgovornost, žrtva jeftinih zloupotreba.